Prosvetni glasnik

336

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вилну оцену узрока ово.ј по.јави. Ботковић овде побија Декартову теорију о кретаау ветрова која се оснива на притиску горњих слојева на доње. Но и Бошковић не тумачи како ваља. Он узимље да како ветрови тако и остале метеоролошке појаве имају узрока у подземном огњу, сумпорној и воденој пари и т. д. Бошковић се упуштао у израчунавање брзине ветрова. Нолазна му је тачка била брзина, коју тело добије на површини земљиној, кад са крајње граниде наше атмосвере падне. Ослањајући се на ово, он је после за специјалне случајеве — оркане и друга кретања у нашој атмосвери—израчунао да брзина износи од ирилике 434 метра у секунди што се не слаже са данашњим тачним резултатима о брзини кретања ветрова (30—40 мет. у секунди). 1777 год. Месијер, чувени астроном Француски и пријатељ Бошковићев, сиази да су преко сунца нрешли читави ројевн извесних црних тачкица, што је у њега изазвало особиту пажњу. Он о овоме извести свог пријатеља Бошковића и замоли га да о истој ствари размишља, чега се Бошковић прими, и ма да је имао великих тешкоћа у решењу овог проблема, јер се ннје ослањао на своје сопствене резултате посматрања, већ на Месијерове. Месијер .је вели нашао, да су куглице ове имале у пречнику близу 2 секунде, што за одстојање сунчево износи прилично много. Месијер као и Богаковић мишљаху да нису то зрна града (туче), но Бошковић не само што је одмах одустао од ове својс замисли чим виде колике би биле димензије ових куглица, но тако исто обори гледиште Месијерово да су течне капљице, које су ветром нанесене између сунца и нашег поља вида. Ово је иокушавао да реши оним путем, којим се на основу принципа оптичких за тумачење дуге то ради. У овоме се види велико и дубоко познавање оптике, као и практичка њена употреба. Но сви покушаји Бошковићеви као и Месијерови у овоме остали су безуспешни. Бошковић на једном месту примећује, да би то сматрао за какву илузију нашега ока, да случајно није ту појаву спазило око једнога Месијера, чија вредност у ономе времену беше целоме свету нозната. Данас се ово тумачи пролазом метеорских ројева у близини сунца, који бацају сенке на сунце, те отуда и оне тачкице на сунцу, које је Месијер први спазио. Много су значајнијс и умееније примедбе Ботпковићеве на узроке северној и зодијачкој светлости. 0 првој појави данас постоје две хипотезе: Деларивинова и Олмстедова. Ирви држи да узрок овој појави лежи на нашој земљи, други да су узроци козмичког порекла. Секи налази да ће узроци овој појави лежати у сунчаној атмосвери онако као и наш Бошковић, кога он спомиње у своме великом делу Бе 8о1сП. Управо рећи Секи налази да узроци овој појави леже и на нашој земљи и у сунчевој атмосвери. Бошковић тумачи ову појаву тиме, што замишља да се сунчева атмосвера пружа до на близу земљине атмосвере, где као згуснута плане у северну светлост. Ово изводи Бошковић на основу тога,