Prosvetni glasnik

338

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Међу овима је био и сам Њутн. Њутн је нашао овај закон о експонентима светлосних зракова. Ако је п експоненат преламавва за дрвени зрак а т + за последњи љубичасги зрак, онда је однос 'ј" 1 ^ за сва могућа тела, што врше преламања, ста .1ан и раван је '/„• Ово не стоји и оборено је у науци. КИпдепзИегп, упсалски математитар, први је био, који је доказао да за ве1е углове не вреди овај закон. Од свега овога Бошковићу су били познати радови Њутна, Бо11ош1-а, Еи1ег-а, Мазке1уп-а., СМгаиИ-а. Бошковић за покушаје Еи1ег-ове да добије ахроматичка сочива помоћу двеју призама, између којих би била вода, вели да су остади безуспешни. 0 употреби сочива комбинованих из обичног и флинт стакла за грађење објектива код дурбина, што је први учинио С1а1гаи11, знао је Бошковнћ и спомиње га као изврстаи. Но нрви, који је случајио дошао на мисао о овој комбинацији стакада за грађење сочива, био је Француски научар 1 )о11ош1. СШгаиП иБошковић стајали су у преписци и он је писао Бошковићу да се за грађење ахроматичких сочива може употребити и једно стакло које је он из Немачке добавио које се називље 81габЗ -ом, које од обичног стакла има два пута јаче цепање (дисперзију). 0 нстом питању изашла је после тога преко СШгаиП-а Бошковићева расправа у листу Јоигпа1 с!е 8ал'ап1з, у којој је он елементарним иутем извео Формуле С1а1гаиН-ове о употреби ових стакала за грађење ахроматичких сочива. Сем радова СШгапИ-ових и двеју омањих расправа КНп§езиете-а (1763), Ботковићу нису никакви други радови били више познати до 1763. год. Исте године 1763 Бошковић о истој ствари написао је две расправе и послао академији Бопоп-ској у чијим су монументнма изашле прилично касно. Исте су расправе доцније штамнане у I свесци његових целокупних дела. Прва је расправа г. 1765 преведена у Бечу на немачки од 8сћег1'1'ег-а са допунама његовим. 1767. изашле су обе расправе заједно поред још трију радова о истој ствари у делу Бошковићевом „ВЈззегШшпез (ЦШКЈие а(1 сПор1псат регИпстНсз". У првој се од ових расправа износи елементарни доказ СШгаиН-ових Формула и излажу методе за изналажење преламања и цепања помоћу сочива и призама. У истим је расправама изнесен метод, којим се може одредити полупречник кривина сочивима и експоненат преламања. На крају је расправе изнет опис витрометра. Ово последње је справа којом се мери моћ стакла преломна и дисперзиона. У овој расправи Бошковић спомиње, како боје код дурбина долазе од окулара а не од објектива. У другој расправи Бошковић излаже методе о грађељу ахроматичких сочива и призама. Он вели да се не може са свим постићи уништење боја овом комбинацијом, већ само приближно. Ако би вели он комбиновали два стакла у једно онда би могли учинити да се две боје снектралне униште а остале би остале; ако би се пак градила призма или