Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

343

већ може посматрати подела рада, содидарност и стадност који се предају читавом низу нараштаја. Испитивања социјалних тежња животиња доказују да се многи елементи социјалног осећања човека могу изводити отуда. Хербарт Спенсер указује да чавке живе у друштву у коме је примљен неки облик владавине, оне признају право плаетитости, кажњавају рушиоце постојећих нравила па чак искључују из заједнице такве преступнике. Код мрава упоредо са подедом рада иостоји читава система знакова, који одговарају грубом језику; они имају израђене пданове за грађење подземних ходника, уређење путова и подизање зграда. Спенсер вели да се у иеким обдицима стаднога живота могу јасно видети неки облици друштвене организације као: покоравање старешини, савез дичних напора, постављање стражара и давање знакова, идеја вдаститости, замена } г слуге, усиновљење сирочади и напослетку указивање опште помоћн члановима, који су у опасности. Худсон и Грос, који су изучавали живот животиња, нашли су чудиовату сличносг између игара наше деце и многих животиња, Таква сличност дала им је могућност да претпоставе да је игра прави инстинкт и има ведики значај у развитку социјалног осећања. Х] 7 дсон приписује навику многих птица да се скупљају на једном месту и да учествују у играма и другим друштвеним забавама. При прелазу од несвесних животиња у свет разумних створова т.ј. људи, видимо да се инстинкти и појави аФекта јављају као зачеци социјалног осећања. Нормални људи никада не живе усамљено ни на нижем ни на вишем ступњу развића. Нађени остаци боравишта преисториских људи утврђују 4>акт да су они живели овако исто како живе сада цивилизовани људи — спојени социјадним групама, друштвима. Социјадна осећања која су се први пут појавида несвесно, одржавају се, чувају се и, усдед сталне њихове користи, у први мах такође се несвесно а за тим свесно васпитавају и предају по наслеђу. Као први. обдик друштва — мада скитачка хорда — тако и друштвене јединице пдемена, родови, увек указују на тежњу човекова живота друштву, и образовање те социјалне јединице јавља се као природни продукт Физиолошке и психодошке послености индивидуа. Свако испитивање социјалног осећања у његовом старом обдику приморава нас да признамо његово дадеко иорекдо, заједничко ширење и сталност карактера. Ако се упореди социјално развиће у детета и првобитна човека видећемо потпуну једнакост. То се утврдило испитивањем Американца Џонсона који је своја испитивања вршио у једној земљоделској школи за дечаке.