Prosvetni glasnik

50*

НРЕДАВАЊА

757

нижи делови ире виших. А ако нам се брод приближава е мора угледаћемо катарку ире трупа. 3. Путници, који се враћају на копно, опажају с лађе најпре врхове узвишења, несто пута доста удаљених иза пристаништа, па тек после обалу с иристаншптем. То долази отуда, што земљина округлина заклања раније ниже дедове копна. Кад се пак брод отискује на море обада се губи из вида нре него узвишеља. 4. Ако се кренемо на пут ма из ког места и путујемо непрестано у истом правцу стићи ћемо у место из кога смо пошли, али са супротне стране. Да је земља ма каквог друкчијег обдика и да шигва по води, ми бисмо путујући дошли на њен крај, па бисмо се морали враћати натраг, кад бисмо хтелл да дођемо у место, из кога смо пошди. Округао облик земљин најверније се представља глобом. Глоб је лопта, која представља облик земљин и на којој се црта изглед земљнне површине. Округлину земљину можемо посматрати на сваком месту, а то ( је доказ, да је земља са свију страна подједнако заокругљена т. ј. да је округла као лопта. Та се заокругљеност земљина не даје нриметити с тога, ни , је онаврло блага услед огромве величине земљине. Неравнине, које се виде на њеној површини, не кваре много округао облик земљин, јер су оне незнатне, кад се упореде с огромно великом земљом. Највиши врхови земаљских планина изгледају нрема земљи као зрнад од песка према лопти, чији ,је пречник велики 1,5 метар. ПГабац, 8./Х 1902. год.