Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА 121

нешто одеб .Ђао. Скжш на ФилозоФирање, даје повода решавању загонетака и дијалогу у пословидама; он је и нарочито жељан да штогод научи, јер се распитује о Физикадним чудима и пита за име оног отменог господнна са галије (по свој је придиди неки млетачки пођШз). Најзад има старачку склоност ка мрзовољи. јер псује млађег што је заборавио да понесе кањченицу, којом се могла упецати добра храна за пут (ст. 739—40), н што је Никола букљу (Флашуј оставио на обали. Млади и гиздави Никола, опет, врло је хитар и оштроуман, а уз то нешто забораван и први се наситио риболова кад је „ сморац " задувао (ст. 117 до 18), збуњен „како но невеста" (ст. 203—208) и скроман, јер је задовољан с чашом вина, ма да Хекторовић хоће и три да му налдје. А он предлаже и иочасницу у част њиховог високог госта. Обојида су једнако смерни, јер пошто нх је Хекторовић похвалио за њихову душевну забаву, одговорио је Паскоје да су они свесни свог сиромаштва и незнатости као и већина људи њиховог реда (ст. 1503—04); али нри том ипак не крију своју искрену самосталност, јер отворено изјављују да они само губе скупо време у таквим „празничним" риболовима (ст. 1659), и да морају сећи нове цепке лучи и крпити мреже, да би се одвезли за Вис (1лзза). У ст. 1084. стоји да су оба рибара са Хекторовићем ишли у капелу и помолили се Богу, „ свак ио обичај свој," и Петровски мисли да то „свак по обичај свој" даје места нагађању да су та два рибара била разних конФесија, и покушава да ту своју смелу хипотезу поткрепи доказом што Никола предлаже да се пева ^сроским начином". Моје је мишљење да нема разлога за такво нагађање. Те речи, којима се попуњава дванаестерац, не могу ништа друго значити него да су се рибари молили Богу како су научили, по њиховом индивидуалном обичају, кад није било свештеника. Као што је доказао Богишнћ, у Далмацији тугаљиво национално питање није било идентично с конФесионалним, а како је Никола био . Зет може се ваљда тврдити да .је он Паскојев зет, кога је он звао и т Гм&ка" (оцем). Али, како би било лепо кад би се могло доказати да су се, пре више од 350 година, један католичкн Хрват и један православни Србин — оба из нижнх класа — читава три дана тако лепо и сложно подносили на једном далматинском острву?! Песма баца светлост и на самог песника и његову литерарну личност. Дознајемо да је у време тога излета имао 70 година (ст. 158); ма да се осећао нешто слаб, снажни старац био је ипак у стању да с младићским интересовањем поднесе све Физичке напоре овога риболова и како је то била свежа успомена с путовања („ минутих ових дан ," ст. 17.) тим мање треба да сумњамо у вероватност приказаних дијалога, ит.д. 0 његовом литерарном образовању даје доказа похвала тадашњега Сплита 1 1 На оном месту где је Хекторовић (ст. 783) рекао о Марулићу да се оддиковао и » словинским језико.ч", Иетровски (напом. стр. 169) прииећује да аанславистичка

)