Prosvetni glasnik

30

ПРОСБЕТНИ ГЛАСНИК

Изузетак од овога наставнога плана чини гимназија у Сушаку, гдје се учи још талијански језик, и то по 2 сата. недјељно у сваком разреду, и обје загребачке гимназије, у којима се не предаје краснопис. Других разлика међу гимназијама, с погледом на наставни план, нема никаквих, изузевши то, што се моментано у некима од њих међу необлигатним предметима учила гимнастика, а у некима (Госпићу, Сушаку, Винковдима) није. 2. Али није тако с реалним гимназијама. Овдје, наиме, налазимо у наставном плану, толику неједнакост, да у први мах не знамо, како би се ти заводи дали наЈбоље сврстати. Јер вије само једно гледиште, по којем би се дали раздијелити, него их има више. И ми ћемо покушати обазријети се на свако од тих различитих гледшнта и промотрити тих 9 средњих школа, од којих су само три потпуно једнаке (у Земуну, Осијеку п Загребу). Прије свега осврнућемо се на број разреда. Ту ћемо наћи, да је од 9 реалних гимназија 6 потпуних, а 3 непотпуне. Потпуне су, осим мало прије споменутих трију, још у Сењу, Бјеловару и Еарловцу, а непотпуне у Вуковару, Митровици и Петрињи. Потпуне (велике) имају по 8, а непотпуне (мале) по 4 разреда. Даља је разлика међу реалним гимназијама у том, што је у свима њима, осим реалне гимназије сењске, биФуркација, која почиње у III разреду, гдје се ученици, који су до то доба учили заједнички, дијеле, те једни иду даље у чисто реалне разреде, а други у чисто гимназијске (као у Митровици, Еарловцу и Бјеловару), односно у реалне и реалногимназиЈске, као што је случај у Загребу, Осијеку, Земуну, Вуковару и Петрињи. Сењска. реална гимназија, како је речено, нема тога цијепања, већ ученипи остају заједно у сва 4 нижа разреда, а ти су разреди реалногимназијски. С обзиром на виша 4 разреда (код иотпуних реалних гимназија) налазимо ове 3 различите категорије: а) виши разреди су чисто гимназијски (у Сењу и Бјеловару), ћ) чисто гимназијски и чисто реални (у Еарловцу), и с) гимназијско-реални и чисто реални (у Загребу, Осијеку и Земуну). У оним заводима, гдје је смјер чисто гимназијски, почевши или од III. или од V. разреда, учи се осим латинскога језика и грчки. Латински се почиње учити у I., а грчки у III. разреду. У другим реалним гимназијама (Загребу, Осијеку, Земуну, Вуковару и Петрињи) нема грчкога језика у наставном плану, а с латинским се почиње у III. разреду, у ком се разреду — у свима заводима гдје је биФуркација — почиње учити и Француски језик, који, почевши од V. разреда може ђак слободно, ако на то пристану његови родитељи, иди њихови законити замјеници, замијенити с маџарским језиком у ове три реалне гимназије: затребачкој, осјечкој и земунској.