Prosvetni glasnik

51

знања без лажне етидљивости, ал.и ви се неКете, под изговором својег образовања и поучавања, одати читању које ће узбунити ваше срде, умрљати вашу уобразиљу и осдабити вашу вољу. Марко Авре.:ије захваљује боговима што је у мдадости својој остао нетакнут, чист; обратите брижљпво пажњу на чистоту ваше уобразиље и вашег срца. Пре но што почнете читати, запитајте за савет, да ли можете читати то и то дело, и у сваком случају имајте одважносги да затворите књигу коју сте почеди читати, само ако се она не слаже са вашом час.ношћу. 6) Да ли да читате новине ? Нећу вам то забрањивати. Треба да познате садашњу Француску, да је разумете, да је водите. Само ћу вам рећи да треба да имате критичког духа, читајући баш и оне новине, које другима претпостављате, и додаћу још и то да се ваља обзирати на узвике мржње. Без сумње, ви ћете имати своје идеје, ви ћете их волети и ви ћете се за њих везати; ади, то није никакав раздог да мрзите или да нрезирете оне, који не мисле као ви. Ми жене имамо то преимућство што нисмо никад директно умешане у ону подитичку борбу, која је често тако заоштрена, радујмо се томе и узмимо за девизу оне леле речи Антигонине Креону, кад је дошда да сахрани свога грешног •брата. „Моја је природа да волим, а не- да мрзим". Како треба читати? — Никад се неће деситн да нећете имати довољно књига за читање, али увек ће их требати паметно читати. Паметно читати, то значи пре свега, читати их с мером. Има неколико година, један сувремени писац, Анатол Франс, написао је ово: „Ми пропадамо због прекомерног читања". Рекда самда је потребно читати, да се живи мишљу, да се човек сачува моралног осиромашења, ади, може се десити, да кад се чита, преко мере, да се тада одвикне од активног рада мисди, да се тада човек занима тим, што му испред духа јуре изражене идеје или дичности које је сгворио писац; тада се у књигама тражи оно што изненађује, тражи се наркотично средство, тражи се да се заборави стварност. — Додајте к томе још да нас безгранична страст за читањем одводи јоши томе да читамо сваку књигу која нам дође под руку или пак да читамо романтична дела мале вредности, средњег интереса и сумњиве истинитости, и то онда када се ваља хранити изврсним, ведиким, истинитим. Но овај нрви савет само је негативан савет. Онај пак који садржи у себи све друге и који је први по реду јеете овај: Кад год читате нека вам ум ради, а то ће рећи, читајте размишљајући, дискутујући, судећи о идејама пишчевим, поредећи на сваком кораку ваше искуство са његовим; и сваки пут кад год будете осетиди, да ваше читање подиже у вама мисли и осећаје, који вас уздижу, напрегните сву снагу да тај утицај буде трајашан. У овом циљу ја ћу вам показати два средства: Ако сте необично узбуђени каквим лепим местом каквог великог писца, не само што треба да га поново прочитате, већ га научите и на памет. „Кад се може урнек 4*