Prosvetni glasnik

0Ц1НЕ И ПРИКАЗИ

65

„Стари су Германци испрва обожавали природу и љене појаве, као: земљу, сунце, месец итд.; али се временом њихова вера изменила, и љихови нови богови у главном оличаваху у себи јунаштво и ратничку славу, што им разви страст за крвопролићем и љубав за славом. Од таквих је богова најзнатнији Один, који даје иобеде и који у друштву погинулих јунака по ваздуху јаше ноћу на белу коњу. Други је знатан бог Тор (Ропаг - громовник), који оличава у себи храброст и који је представљен с маљем у руци. Од женских је божанстава најзнатнија Херта, богиња земаљске плодности, која је родила бога Туискона (Теи1зсћ) по веровању германскога праоца".... У таблнцама Г. Б. Прокића о вери код Германаца стр. 17. и 18. пише: „Вера Германска састојала се у основу у обожавању природе и њеиих појава. Херта (Нег1ћа), земља, т. ј. природа, билаје мати свију богова и целога света. Она је родила Туискона или Тајча (Теи1зсћ), кога Ђерманци сматраху као свога праоца. Даље су они обожавали Сунце под именом Суна и месец под именом Маш. Доцније, у непознато доба, њихова се вера азменила и њихови богови оличаваху у себи јунаштво и ратничку славу, те развише у Ђерманаца страст за крвопролићем и љубав за славом до највишег стуиња. Најзнатнији такав бог ђермански био је Один чије је поштовање дошло из Скандинавије; он је бог, који даје победе и који сваку ноћ излази из своје небесне палате, да јаше на беломе коњу по ваздуху у друштву са погинулим јунацима. Други важан бог, који је оличавао у себи храброст, ђермански херкул, био је Тор или Донер (громовник), кога пресдтављаху са маљем у руци"... Остало о вери код Германаца у Г. Зрнићевој књизи извод је овакав исти из табака Г. Божидара Прокића. Источни Готи у Италији, Лонгобарди у Италији, Англосакси у Британији и Франачка Држава у Историји Г. Зрнића од 38.—49. стр. кратак је извод из табака Г. Прокића. Многе су реченице узете од речи до речи, а често и читаве стране прост су препис из табака Г. Божидара Прокића. Примера ради наводим: На 46. стр. Г. Зрнићеве књиге „На стр. 452. табака Г. Б. Пропигае: кића пише : „Старајући се да друге учи, и сам „Старајући се да други уче и сам је учио, особито астрономију и туђе Карло је учио астрономију и туђе језике, као латински, који је знао језике, као латински, који је знао говорити, игрчки, којијеразумевао. говорити и грчкп који је разуПокушавао је и да пшпе, али с ма- мевао. Он је покушавао и да пише, ло успеха, јер његова груба рука али са мало успеха, јер његова грубејаше више навикла на мач но на ба рука беше више навикла на мач перо". него на перо". прооветни гласник , I. књ., 1. св„ 1904. 5