Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

373

места толико спутава мисао, да со не само познаје одакле је превођено, него се читалац мора питати, шта је хтео писац да каже. А да то отежава разумевање и одбија читаоца, шесто да га привлачи и мами, то је ван сумње. И то је највећа мана овоме преводу. Оем тога у методици има националних ствари, које су у Француза другојаче, а у нас опет другојаче. То су : писменост (читање и пдсање), народна историја, земљопис своје отаџбине, књижевност, иевање и декламовање, закони и уредбе, вера итд. А то је све остало онако како је у оригиналу. Иа послетку пије за игноровање ни то, што дело дише скроз реиубликанским духом, а то је и за Србију сувише, а камо ли за Турску, у којој живи преводилац. Француска, је република и иисац је, као добар патриота, пледирао за реиубликанско васпитање. Не мислим баш,'да би ово револтирало духове против монархичнога облика владавине, који је и у нас и у Турској, али би се озбиљно побојао, да само дело не дође у судар с постојећим законима у обе ове земље, и да се делу не сиречи проходња, нарочито у скрупулозној и осетљивој Турској. 1 ) Прећи ћу сада на посебно излагање појединих замерака, те да ово све, колико буде потребно, утврдим и докажем. Иочећу од самога почетка и ићи ћу редом. Пред самим натписом штампана је у делу књижарска објава свих дела овога писца под натписом СопсогЛапсе Дез ошта^ез <1е М. Сг. Сошрауге." Преводилац је и то превео, и, место да каже списак или иреглед он вели : „Сагласност дела г. Г. Компејреа." Еод титуле пишчеве вели: „ бившег ученпка више нормалне школе, а „есо1е погта1е вирепеиге" значи учитељске школе. А у предговору је ово превео са „ виша учитељска школа." У предговору нисац наводи како се обилно служио радовима признатих радника на овоме пољу, па вели : „нисам знао како боље да иозајмим дотична места," него да их наведе нли цитира. А преводилац каже: „најбољи начин да их иохвалим..." јер 1оиег значи п то. А да овде није то, види се и по смислу, јер нисац све што цитира не хвали. Ондавели: „Међутим покушали смо, да им не личимо, нарочито у погледу на две ствари: на њнхову сухопарност или на њихову ироливеноа . и А „ргоПхИе" значи овширност, а не „проливеност", што дотичним писцима не би ни доликовало. За садање уџбенике педагошке вели да су сухоиарни, „где се као намерно умножавају одељци ," а треба: где се без потребе умножавају иоделе сваке врсте. „Ешргш^еез зна.чи иозајмљене или узете, а преводилац вели : „какве су виђане ." „Еп1:ге сез <1еих ехсез сои1гаггез" преводилац преводи: „Између ове две ирекомерности", а треба: између ове две крајности нли иротивности... «е11е гетоМе аих рппшрез'' каже : „она доиире до самих прпнцина", а треба : она се уздиже до принцнпа... „е11е 61а§ие 1ои1 1е зирегПи 8 преводи: „она издваја и оставља на страну све излишно", а боље је: она одбаца све што је сувишно. „Оно што је од битне важности " боље је: оно што чини суштину предмета ... „е11е з'еп Неп1 аих поПопз 1ез р1из с1а1гез е1 1ез р1из ргаИциев" преводн: ( ,она с в дакле бави најјаснијим и нај-

') Потписаноме је цензура турека у Скопљу и Цариграду одбида дедо »Најобичније грешке у настави* само с тога, што је у иекодико примера, који су наведени да се иа њима виде методичке грешке, нашла »буптовничких ствари« и књизи забранила приступ у Турску ! Један је пример овај: »Устанак на Турке биоје године које? (Упитна реч погрешно је употребљена на крају). Други је: »Иреко Дрине са запада небо се беше страшно заоблачило../' И у овој речениди турска цензура налази нечега страшнога и забрањује једно чисто стручно школско дело, а то ли ће допустити ово, које катрено тражи, да се омладина васпитава у републиканско* духу!...

нрооветни гласник, i. вњ. 4. св., 1904.