Prosvetni glasnik

418

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се посде додаје: правидно и лепо иисање речеиица, везивање реченида и општи обдик ил.и распоред оних мисди, што хоћемо да их ставимо на хартију. С тога у свима разредима основне шкоде, а особито овде, у нижима, леио иисање ваља да је главно; а до правидности у правопису додази се с општим сазревањем. И као што би бидо претерано тражити од деце да потпуно исказују своје мисди писмено без погрешке, исто би тако бидо и погрешно и штетно занемарити депо писање. И одвише је рђав знак, што се баш ова страна писмености у последње време поч;еда веома много занемаривати. Зло није само у томе, што се подожи лош темељ згради, која се зове пиеменост, него још више у томе, што се с естетичне стране у душевном развитку не постиже оно што може и што треба да се постигне овом наставом. 2. ^Лело писање Овоме ваља да је подожен темељ у I разреду. Деца ваља да умеју написати правидно и депо свако сдово и мадо и ведико. Ади је погрешно узети, да је то потпуно утврђено и готово. Напротив. Тамо је само започето, а овде сад треба да се настави и утврђује још боље. Особито деци теже иде писање ведиких сдова. За њих треба више покретљивости и гипкости, коју дечја рука још нема. Сем тога она се пишу много ређе, те их деца дасно и заборављају. Још се ваља сетити да деца додазе у нови разред посде ведиког шкодског одмора, где се не само много штошта заборави него се и рука одвикне од писања'. С тога греше они учитељи, који претпостављају, да су деца у првом разреду научида миого, изучида добро и поуздано сва мада и ведика слова, и да они могу поћи без бриге даље. Такви ће се обично посде жадити, како им тешко иде, како су примиди неспремну децу итд. Зато увек ваља хватати основу и од ње иочињати. Зато и учитељ овог разреда мора почети од депог писања и од сдбва. Најпре ће дакде узети леио иисање иојединих слова, и то најпре малих па после ведиких. И њих може узети по групама, по сличности, а не азбучним редом. При овоме нарочито ваља да пази: да деца дотерују до диније; да сдова нису шиљаста; да су савијутци танки; да косе танке терају горе до диније кад долази друго сдово, а до пола диније код крајњих слова, и да се перо не диже докде се сдово не сврши. И ја мисдим, да се с мирном савешћу може одобрити, да деца

1 Из свога .шчног искуства знамо, да кад дуже време не пишемо, рука нас после ове паузе не сдуша онако као пре; и треба подуже времена и напора па да она отпочне вршити службу своју као пре. А како ли је тек код деце, особито овог разреда, кад су се мишићи њихови у руци и вежбали само годину дана, па и то ко зна колико и како? —