Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

423

варају индојевропским основима на -о), основе на -6 (одговарају индојевропским основима на -а), основе на -г, основе на -г и основе на -п, а још се могу наћи осгаци и других основа, н.пр. основа на -и н основа на који други сугдасник осим п. к .ш већ од 10-ог века самогласниди крајњих сдогова почињу у опште нагло сдабити, 1 и у току једанаестог века у место ранијих пуних самогласника све више преовлађује с, тако звано слабо е, које служи као поглавиго обележје сродњег периода у високонемачком (тМеШосМеи^сћ). Уместо облика 2ип §а — тп»ип, ћо1о — ћоУп старог периода јављају се у средњзм периоду обдици тп§е — тп^еп, ћо1е — Шеп, дакле са е уместо рани.јих самогласпика: а, и, о, 1. У дванаестом веку нема према томе ни из далека оне разноликости у завршецнма, којом се одликује стари високонемачки, и деклинација средњег периода не показује више ни приближно негдашњу одређеност и типнчност појединих образаца. Мешање ирвобитно различних основа, које се донекле јавља и у старом периоду, узима услед тога, наравно, још много веће размере, вредност поремећених образаца постаје све мања, и већ се у средњем периоду мењају по истом орасцу многе именице ко.је су се у старом периоду мењале различно, и обратн >. Мешања разних основа било је, даље, и при ирелазу из средњег периода у нови, и то у толико пре, што јс услед нових гласовних закона наступило још веће изједначење неких облика, а нарочито номинатива једнине. Крајњи је резултат свега тога ново груписање: с једне стране постају сасвим нови обрасци, док неких ранијих нестаје; с друге стране се опет некад различне основе мењају по истом обрасцу, док, обратно, сродне основе, које су некад припадале истом обрасцу, имају данас сасвим различну промену. Ток тога процеса видеће се најбоље из ниже наведених случајева.

кују изрази оћегЛегНвсћ и ћоеМегНзсћ, и ако ирвобитно и један и други означавају виши, брдовитији крај области у којој се говори немачки. »Бав ЛосМетвсће 8ргасћ^еМе! гегШН т г-^ег Наир^аМеПип^еп, с1аз Одегсктвсће ипс! Даз МШеГ&еиГзеће," сели Већа&ће! уРаи1-овом ОгипЗпав Дег §егт. РћИо1о§1е, стр. 665. Подеља по којој је оћегс1еи48сћ само део ћосћДеи^зсћ- а све више отима маха, ау застуиају најугледнији иредставници германистике, и данас раздикују у ствари оћегдеи^зећ и ћосМеиЈзсћ чак н они, који из навике још увек веле да се немачки дијалекти деле у три главне груие: оћег-о(1ег ћосћс1еи(;8сћ, тШеМеи^сћ инс! шес1егс1еи<;зсћ. Ироднраљу горње иоделе, но којој се С!Ш немачкн дијалекти деле само у две главне груде, АосМеиГзсћ и пгеЛегАетвсћ, а онда ћосћ(1еи(:зсћ у оћегДеиЈзсћ и ппиеМесНзсћ, помаже та околност што је и за нови нериод бесмисдица рећи оћег-ос1ег ћосМеи^асћ; јер данашњн књижевни језик, којн се такође зове и ћосМеШзсћ, има за главну подлогу средњененачки (т1ие1с1еи1;зсћ), а не горњонемачки (оћегс1еи (;8сћ). Назнв ћосћс1еи1зсћ нрнстаје дакле без икакве двосмислице и нротивречноети за сва три нериода — и стари, средњи. и нови — само тако, ако се узме да је оћегс1еи(;всћ део веће груде ћосћс1еи(;8сћ. 1 Види стр. 425 нр. 2.