Prosvetni glasnik

наука и настаиа

467

нске задатке из конструкције. И заиста многи ће се опоменути, да су се за време школовања трудили у неко.м предмету да се избарабаре са неким другом или да га премаше. Недагог не сме, као што обично бнва, да с.матра утакмицу као нешто просто; он је мора, напротив, схватити као мешовито тежење, сдожено од борачког нагона, подражавања и суревњивостн. Он мора у сваком посебном сдучају час један час други, час све едементе да спречава или да ггодстиче. Он мора овиј моћни нагон, укорењен дубоко у ирироди човечијој, да негује и руководи и да га искористи за телесно и душевно образовање омладине. Као некој биљци из стаклене баште, ми хоћем.) често пута да помогнемо ученику да преброди тешкоће нежним поступањем и спо.ђним средствима. Међутим ми заборављамо да одговарамо човечанској природи, кад се обраћамо његовој склоносги ка борби и његову по-" носу. Победа у борби може постати обртном тачком у »бразовању карактера ученикова, јер он тим нос-таје углед за своје самоподражавање. Моћним подстицајем за делање служи то, кад вндимо друге да делају; сугестија и аутосугестија играју важну улогу и при борачкоме нагону. Борачки нагон испољава се и у нагону рушилачком. Први ночегци овога нагона јављају се као аналатички нагон. Мало дете, које је мало пре мирно цепкало хартнју, може одједном тако да се нода рушилачком нагону, да жестоко угриза. .Тедно повеће дете, које је с муком подигло грађевину од песка, отпочињући да је односи, може одједном тако да буде страсно, да грађевину разруши гажењем и ударањем. Детету изгледа преамет за рушење као противник. Грос помиње овај случај. Једна дево.јчица од две године буде за тренутак остављена сама од своје дадиље. Она је за то кратко време извршила ово: најпре је поцепала свом жестином једну котарицу за зеље на парампарчад; за тим је сасула себи у крило мастило из једне мастионице, замочила уњсвојеруке и са задовољством измазала њимезидове и патос, најпосле је докопала увртку и њоме пробушила своју кецељицу. Уништење није извршено из гнева или мржње, већ из задовољства. У толико јавља се радљивост још као игра, и ако незгодна, ко.ја_тражи да се побринемо за спречавање. Рушилачки нагон може дуго-да траје, као што показују младићи, ко.ји уништавају Фсњере по улицама и клупе и столове по јавним вртовима. То се нарочито често дешава у извесним годинама младићске суровости и млатњаве, које показују, по психијатру Емингхаузу, велику сличност са манијом. Извесни студентски изгреди који потпадају под кривични законик, као стварне штете, показују да сурови облици рушилачког нагона могу ,још да постоје и код одраслих и образованих људи. Рушилачки нагон управљен је често пута и нротив живих бића. Многи људи су, без сумње, са извесним осећањем задовољсгва, уни-