Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НлаТАВА

497

имају, и са реадском би матуром имади приступа на универзитот као редовнн сдушаоци те би тиме и жеља ученичкнх родитеља бида потпуно задовољена. Пођимо даље! Већ споменута недовољна обдареност многих учениканеможе се.још сматрати као потпуно оправдан разлог за жалбе против преоптерећености омладине, јер би у таквом сдучају могдо бити говора само о нреоптерећености гимназијских и реадских ученика, ади ово жаде се и на друге шкоде, жале. се и на девојачке шкоде, јер и ту су ученнце преоптерећене. Због тога сам пишући о преоптерећености узео за пример ученика I. разреда гимназије иди реадке, јер се ту не може узимати у обзир недовољна даровитост. У првом разреду је проценат ученика, који су скроз и скроз неснособни за науку, тако незнатан, да он ишчезава. Ирооптерећоност дакле нема свога узрока у лично.ј неспособности ученика, него се она састо.ји у тој чињеници, што сиособан ученик виших завода у нижим разреднма мора да учи дневно 7—8 часова а у средпим разредима 8—9, а у вишим и најстаријим разредпма и свих 10 часова.. Али због тога, што иреоитереИеност збиља иостоји, због тога нису криви ни само наставници, ни метода, ни иросветно —школске власти нити их ми можемо због иреоатереЛености на одговорност иозиватк. Одговорни смо наравно сви ми образовани људи, који мислимо да имамо ираво да судимо о вредности и наиретку наставе, јест сви ми и лајици и стручпаци и иросветно—школски власници сви ми имамо заједничку одговорност због тога зла у настави, јер смо га ми створили, иа га морамо и лечити. Неправедно је према томе од лајика када сву одговорност због преоптерећености сваљују на представнике више наставе, а ни ови не треба себи да узурпирају право, као да су једино и искључиво они позвани, да у свим могућим нриликама утичу на облик и развитак наставе. Сви ми образовани људи имамо једиу заједничку адресу, на коју можемо наше прекоре упућивати а та је: дух времена, што опег ништа друго није, него баш дух свију нас. Стање хииертрофије, у коме се данас надази виша настава, иојавило се само због тога, што се модерна врста образовања помешада са старом, насдеђеном. Борба те две врсте образовања о првенство створида је споменуто здо у шкоди. Бацимо ма и детимичан само поглед на развитак наших виших школа, у првом рсду гимназија. Гимназија старијег датума била је апсолутна Фидолошка шкода са врло ограниченом наставои из математике, природних наука и модерних језика, тако, да у њој не може ни говора бити о преоптерећености. Оба кдасична језика, чије се знање сматрало као довољно јака основа за васкодико више и највише образовање у почетку прошлога столећа моради су се хватати