Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

СЛОВЕНЦИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ СЈЕ^ИЦЕ Ивана Цри^атеља

(СВРШЕТАК) Као трећи савезник би увучен у Цојсово друштво Валентин Водник (1758—1819). Барон Цојс га је пронашао у горњокрањским планинама где „пасаше душу. 1 ' Његова муза оставила му је пријатне успомене још на „Ускршња јајца*. У осталом, то се може казати само за песму „Задовољни Ерањац", јер су остале подражавале у уметничком саФнском размеру звуцнма аркадске Флауте његова учите.ва патера Маркп Похлина. „Задовољнн Крањац" близак је народу и показује разумевање његова характера. То је првп уметнички народни поклнч у књижевности са свима нижим тоновима нежног даха народне поезије. „На. ту песму полажем све своје надо", говорио је барон Цојс. И од тада је Водник морао слати производе своје музе обојици пријатеља, Цојсу и Линхарту, који су их допуњавали богатим естетичким примедбама, Цојсове речи: „Све што излази испод Вашег пера, треба да је написано у народном духу, а Водник је искрено примио срцу. Он се погпуно окрете народу, и његовим потребама, радости и жалости иосвети своје леро. Ио савету оба сво.ја пријатеља поче издавати 1794 год. „РгакИки," и тај народни календар начини органом „Нросвећивања". Три године доцннје чак покуша да издаје лист „.Бубљанске новости" (1799- 1800). Али Француски оркан угуши њихов бојажљиви глас. Године 1806. издаде „ради пробе" неколико својих песама, скромну збирку досга неспретних пригодних песама, прештампаних из појединих бројева његова листа. У осталом међу њима било је и песама са истинским народним куцањем пулса. Али насгаде судбоносна 1809. година. Словеначке области бише нридружене Француској под именом „Ргоушсез