Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Педесет година ире овога времена добио је Бертдо скромну дужност препаратора (асистента) на Француском Колежу, када.јевећ важио за Француску науку као њси чврст стуб. У друштву са својим књигама, затворен у собичку на крову једне високе куће, проводио је он дане. Ту му паде у очи један мисаонп младић, његов сусед, који тек беше умакао из богословеког семинара у Сен-Силпису. Пријатељству, ко.је је између њих ту засновано, остали су они верни целога века, и тек је ту скоро раскинуто оно смрћу једнога — Ренана. Љихови су путови у животу били у многоме слични. Онај неустрашиви младић држао се чврсто свога иозива: целога је века проучавао разне вероисповести. Бертло бешс изабрао за циљ својега научног испитнвања тајанствености материјине. Неко га време беше привукла ФилосоФија. Али се је наскоро морао у њему пробубити експериментаторски геније, и тако отноче своју каријеру у хемијском лаботоријуму. Од тога вреиена досада колосално се је променила слика о свету и наши појмови о њему. У оно су време научари веровали у стварност „животних сила" исто онако као и Кемлер у .духове", који су гонили планете да се крећу но својим кружним путањама. Тада дође Њутн. II ,духови", расилашени његовим математичким Формулама, напустише Астрономију, иа се настанише у области Хемије, где задобише надмоћност у нешто измењеном облику, у „ живој материји". Чудн.овато је, колико је овај иојам био утврђен и код самих највећих умова ондашњега доба. Лавоазије је успео, са прилично напора, да докаже, да се целокупан овај наш интересантни свет састоји из доста маленог броја елемената, простога склопа. Он је дошао на мисао, да би се вода могла разложити на простије елементе. Будући богат, он не зажали да изда педесет тисућа Фуната стерлинга (више од милијон динара), да би то и доказао. А тада му и велики број других обичних материја откри тајну свога склона и показаше му елементе из којих су састављене. На тај начин ностаје он творац Аналитичке Хемије. Кратко време пре но што ће владавина ужаса иоложити његову просвећену главу на гилотину, писао је Лавоазије: „Тиме, што Хемија подвргава опитима разнолика природна тела, њој је задатак растављање, у цељи, да се одвојито могу исгштивати разне супстанце, које улазе у једињења.... На тај начин стреми Хемија своме циљу растављајући, и опет растављајући, и још једаниут растављајући". Ова се мисао показа плодоносна. И у оно време, када Бертло предузе сво.ј посао, беше већ испитано око неких шездесет или седамдесет елемсната. даље недељивих супстанција. До данас је ка овима