Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

599

45. Онако исто као што дух и душа човека све мање зависе од спољне природе и своје телесне организације, што је човекдаље од ирвобитног природног, неисторијског живота, тако и оно пШП јп т1е11ес1ш ^иос1 пои !иеп<; (ап!е) т зепзи важи само за дете и за примитивног човека, који ни од куд нема да добије престава, него с поља, из природе. Што је човек даље од тог првобитног живота, што удази дубље у историју и што је виши, т. ј. више везан историјским везама, тим је све мање у уму онога што му само чуда доносе а све вшпе онога што му историја доноси.Његово знање, његове идеје све су више унутрашње, историјске, све мање чулне. Велике идеје у науди и животу — гравитација, еволуција, братство, једнакост, — нису резултати чула него историје. Тако што је историјски прогрес већи и човек виши с њим, у толико М У Ј е и душа слободнија од спољних утисака (природе) и од свог сопственог тела. Што је нижи човек то му је душа све више везана за тело, зависи од њега и служи њему. Код животиња нема засебне, слободне душе. Код ње су тело и душа једна нераздвојна целина. Цело тело је душа и душе има само толико да се тело одржи и развија, да му налази хране и друго потребно. Ту душа не прелази границе тела као код човека; он је ту само оруђе тела, као што је првобитно и код човека. Као што су прва оруђа човекова само продужени и оснажени органи тела његова (чекић — песница, кљегпте — зуби тако је и душа нрвобитно само проширење и оснажење тела човекова. Тако је у свима осталим наукама дух човеков потонуо у материју чулну, само се у историји све више ослобођава и уздиже до све више идеје. 46. Историја је од свих других наука највернија слика процеса васионе. Као што су поједине идеје о свету — геонцентрика, гравитација, еволуција, брасгво итд. — само ®азе у развитку ума људског, тако су и сама та стања и појави у природи, обухваћени тим идејама, само Фазе у општем процесу васионе. Као што се до тих идеја дошло тек временом и као што се за њих није увек знало, тако су и та стања и појави у прнроди, настали у времену и у времену ће их и нестати. И све те маниФестације процеса васионе претапају се све више у једно опште, генерално, трајно стање које никад није постало у времену и којега неће у времену и нестати, — као што се све оне идеје, као маниФестације ума људског у времену, нретапају све више у највишу, генералну, трајну и просту идеју, идеЈу човека. 47. Са све већим прогресом историје, све више разума, све више светлоети. У природи нема светлости. Историја т. ј. разум је светлост.