Prosvetni glasnik

802

просветнн гласник

здановић, У 15 Миомир Њшћ У 2 ), држали су предавања или су татали своје радове и иреводе о штетности адкохолних пића, или је друштвени повереник, наставник-васпитач, читао и тумачио српске и стране књижиде правда антиалкохолног, напр. др. М. Ђ. Поповића: 0 алкохолизму у Србији, Сретена Динића: Из Дарства ракије, 1)г. СаШегВоЈ881еге: 1Ј'еп8е1§петеп1; с1е ГапИакооПате, Бг. Ј. Кепсоиг! Соттап<1етеп18 «1е 1а ћу§1епе итд . Друштвени рад су помагали, морално и интелектуално, г. Светиелав Петровић, супленат и г. Стеван Стевановић, проФесор ове гимназије. Нарочиту захвалност дугују оба друштва г. Ђорђу К. Стајићу, супленту из Београда. који им је у неколико маха био од помоћи. На друштвеним састанцима давани су члановима листови и књиге на читање из друштвене књижнице. Члански улог је износио по 5 пара дин. месечно. За овај новац набављене су књижице за друштвену књижницу и претплаћени су одравље и Народно Здравље. Чланови су радили још на растурању књижица антиалкохолне тенденције, као на пр. Д. Стојановића: Алкохол и Омдадина, Гуттемилерски ред у Србији, д-р М. Ђ. Поповић: разумно телесно васпитање итд.; листова: Шта је добро и здраво пити (издање друштва Трезвености), дописних карата са сликама алкохоличара. Друштва су одржавала везу са сличним удрул;ењима у нашој отаџбини. Друштвеним радом је руководио, као васпитач, г. II. М. Илић. проФесор. Нишка Гимназија „ЕБегош" Дружина ,Његош" основана је 1888 год. Правила, која је прошле год. одобрио г. директор, а која су ове године измењена и допуњена, дају дружнни највећу слободу у раду. Дружина је под управом самих ђака. Члан може бити сваки ученик ове гимназије. Месечни је улог 0-30 п. д. Ове школске године држано је 13 редовних и 10 ванредних састанака. Главне тачке дневног реда свију састанака биле су: 1) Читање радова (оригиналиих и нреведених) дружинских чланова. 2) Читање реФерата књижевног одбора о радовима и критикама. и 3) Питања и предлози. Пријављених радова — не рачунајући наградне темате — било је 47. Толико исто има и реФерата књижевног одбора. Подједнако се радило и на прози, и сви су књижевни радови били готово заступљени. Било је: епских и лирских песама; акварела, скица, слика, и приноведака; драмских Фрагамената, и радова из чисто научне књижевности. Од свих пријављених радова иримљено Је 13. Као и ирошле, књижевни одбор је и ове године у споразуму са управним расписао стечај за Св. Савски темат, а он је био: Слободан рад из белетристике. Темати су закључно примани до 3 јануара и било их је 7 — сви под псеудонимом. Књижевни одбор је држао, да ће своме задатку достојно одговорити, и да ће своју крајњу непристрасност ставити ван