Prosvetni glasnik

920

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

духу и душевним врлинама (на Васкрс); 9. Противу сујеверија и нерада (у недељу Слепога) и 10. 0 упознавању човека. Сем проповеди штампан је на крају књиге још и „Поговор са кратком пишчевом аутобиограФијом" (стр. I—IV). У почетку књиге налази се и слика пишчева. Цена је књизи 0-70 дин. После пажљиве и свестране одене нашли смо: да су свих 10 проповеди низ недовољно разрађених, незаокругљених поука намењених одраслима. Самостално и с разумевањем могли би читати ове поуке само одраслији, који су довољно писмени, а ученици основне школе нису у стању да их схвате и разумеју, јер у њима има много апстрактних ствари и метод излагања је више мање полемичке природе. Местимично извесне поуке су шта више у противности са хришћанским учењем о добрим делима. Тако, на пример, у поуци „Три савета Михаила Добриловића своме сину Милану" писац учи: 1 да не треба поверавати тајну својој жени ма колико она верна и одана била; 2. да не треба узимати никада туђе цод своје „нити га — како се изразио писац — васпитај као свога сина" и 3. да не треба тражити благовољење и милост од онога који је у власти. Међутим ово се коси са јеванђелским учењем о љубави према ближњем, према жени и према старијима. Сем тога, у овој књизи има доста таквих места, где је данашње наше друштво и његово уређење иредстављено у врло ружним сликама као да ничега нема што је добро и што би се за углед могло узети. Баца се проклетство на онога .,који је први иартије установио" (стр. 9.), неверно се представља пут и начин за расправљање међусобних размирица, без којих се међутим ни најидеалније уређено друштво не може замислити. У место поуке да у тим приликама треба питати сгручне људе и тражити заштиту од надлежног суда ирописаним путем и начином, писац саветује: „Будете ли — вели — кад у своме животу имали ма какав спор не идите адвокату ни суду" (стр. 30.) и т. д. Уопште овој књизи могле би се учинити још и многе друге замерке. Кроз целу књигу провејава врло оштар и неподесан тон, а има повише израза тако грубих, који се не смеју чути ни у којој ирилици, а камо ли у књизи за школу и децу намењену. Тако на пример: „кујо једна", „кучко једна да те срам будне", „буд си искотила толику штенадију" (стр. 34—35 и др.) и т. д. Граматичких и стилистичких грешака такође није мало, крупније су подвучене писаљком. Слика пишчева па и аутобиограФија не дају никакву поуку корисну за школску децу, те и једно и друго могло је изостати, тим пре што је писац жив и сам је издавач књиге. По свему се види, дакле, да писац при изради ове своје треће књиге „Десет проповеди у сликама и причама" није имао у впду педагошка правила, школу и њене циљеве, већ је удешавао поуке за своје парохијане како су кад прилике захтевале. С тога смо мишљења: да ова књига оваква каква је сад, и по својој садржини и по начину обраде не може бити препоручена ни за школске књижнице ни за поклањање ученицима о испитима. 0 откупљивању може бити говора само за продужне школе, ако има средстава за тај циљ. 11 јуна 1909 год. Чед. Митровић у Београду. Свет. С. Поповић, учихељ.