Prosvetni glasnik

922

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

23* 27'=) 68° 39'. Дакле неиознатом броју 45° 12' додаје илн одузима ученицима такође нецознати број 23° 27', јер о деклинацији сунчевој није раније ништа поменуо. Ученицп неће разумети ни зашто се ова два броја у ирвом случају еабнрају а у другом одузимају. У књигу је унесено ммого материјала, који је уз то великим делом нисан збијеним слогом и гатамнан ситнијим словима. Књига износи 6 1 /* штамп. табака. За предавања, која располажу само једним часом недељно, то је несумњиво сувише. Неки су одељци могли сасвим изостати а неке је требало изложити много краће и проетије. Тако нпр. — да истакнемо само главније — могли су се сасвим изоставити: одређивање положаја звезда (с. 24); небески појави као последпца лопта: та облика земљина (с. 32); премеравање степена (с. 33), у коме има доста необјашљених ствари; случајевн, који би могли настуиити, кад би земљина осовина била уиравна на еклиптици (с. 46) или кад би лежала у еклиптикипој равнини (с. 47); и одређивање деклинације (с. 77). — А требало је да су израђени краЛе и иростије нпр. ови одељци: о годишњој паралакси некретница (с. 41); о аберацији светлос^и (с. 43); одређивање геограФских координата (с. 57) и мерење висина (с. 61). Особито ова два последва одељка није требало нипошто у тој опширности изнети у овој књизи, јер се толико о њима предаје само на Универзитету. Кад већ писац вије хтео ове ствари изоставити (а то би било најбоље), требало је да изнесе само по један, и то најпростији начин. II Да бисмо показали стварну вредност и тачност употребљеног материјала, изнећемо неколико, ипак само главнијих, примера. Писац каже за звезде на стр. 2: „Све су бескрајно далеко од земље", а на стр. 41 и 42 покушава да докаже револуцију земљину помоћу тога што звезде нису бескрајно далеко од земље („Годишња паралакса звезда"). Да је реч „бескрајно" заменио правим изразом (веома, одвећ и сл.), избегла би се ова недоеледност. И на стр. 5 помиње бескрајну удаљеност између сунца и звезда. Констелацију Мала Еола (с. 2) назива без нотребе Колицима. Реч Колица не значи у српском језику исто што и мала кола, него значи мала кола са једним точком, која нимало не личе на кола са четири точка. За Еумову Сламу (с. 3) вели, да је „састављена из безброј блиских звезда, чија светлост доспева до земље за 2000 година". То би значило, да су све те звезде на истој даљини од земље — на појасу од лопте, чији би полупречник прешла светлост за 2000 година. Тако није у ствари. 0 иегама сунчевим (с. 4) каже нисац, да су то тамна места. Али пеге нису тамна, него су мање светла места од околине на сунчевој површини. Тамна изгледају услед контраста на самом сунцу, а сама собом она су светлија и од најјачег нашег извора светлости на земљи. Ову особину пега требало је споменути и нарочито истаћи насунрот старијој поставци, по којој се држало, да су пеге збиља тамна места, охлађени делови сунчеве површине. Кад се, како тврди писац, „Сунчево кретање не примећује због бескрајне удаљености између њега и звезда" (с. 5), онда како је примећено, да се креће? Како је одређен чак и нравац његова кретања? По писцу (с. 7) најдужи дан у Београду (8 јуна) траје 15 ч. 32 м., најдужа ноћ (8 дец.) 15 ч. 16 м.; најкраћа ноћ (8 јуна) 8 ч. 28 м., а најкраћи дан (8 дец.) 8 ч. 44 м.; разлике између најдужег дана и најдуже ноћи,