Prosvetni glasnik

924

ТТРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лежи огранкчена сунчева односно земљина иутапа „ — елипса са коначним димензијама. Обим ове елипсе ве секу нити могу сећи ни месечева путања нити путање осталих планета. На етр. 45 писац дајо за еклиптику опет другу деФиницију: „Земљина нутања пројицирана на небесноме своду зове се еклпптика". Ово је саевим друкчија деФиниција од оне наиред наведене (са стр. 8). Та недоследност пишчева има и та.ј недостатак, што није рекао и како се врши то нројекцирање. И треба ли и та пројекција да има дужину око 940 милиона км.? Уз одељак о зодијаку (с. 9) иде слика 7, на којој су представљени узајамни положај екватора, еклинтике и још једнога круга Р, V Рл, о коме није овде казано ниједне речи. Тај круг пролази кроз иебесну осовину и обе равнодневичке тачке, и нрема томе је равнодневични или еквинокцијални круг. Овде тај круг нпје био потребан. Међутим на стр. 24, где се опет говори о еклиптикином систему, спомиње се овај равнодневички или еквинокцијски круг, али на слици 31, која треба да га покаже (а која је чак на стр. 27!), нема овога круга! 0 аланетама (с. 9, 10 и 11) говори се уопште непотнуно и погрешно. Није тачно, да највећу густину има Земља (1), него је има Меркур (1,173), а такође немају најмању густину Нептун и Сатурн (0,14). него само Сатурн (0,125), док Нептунова густлна износи 0,33 Земљине густине. Писац не каже ништа о релативним даљинама иланета од сунца, него сачо помиње, да је најближи Меркур (58 мил. км.) а најдаљи Нептун (4470 мил. км.). То није довољно. Еако ће ученици одредити даљине осталих планета од сунца из иознате даљпие земљпне а без релативних даљина њпхових? Зар неће створити себи г.огрешну представу о тим даљинама, нарочито кад им се .још каже на стр. 11 за Марс, да „он добива као Земља много светлости и топлоте од Сунца"? Они ће због овога. помислити, да се даљина Марсова врло мало разликује од даљине Звмљине? А да им се раније казало, да је релативна даљина Марсова 1,52 земљино даљине, створили би себи тачну представу о тој даљини и знали, да Марс због тога добија много мање (2,31 пута мање) светлостн и топлоте него Земља, пошто су те количине обрнуто сразмерне са квадратом даљине. Говорећи о месецима код планета писац не каже ништа о (Јатурнову арстену. А то је требало да учини већ због тога, што је на слици 9 (с. 10), где је представљена упоредна величина нланета, нацртао и Сатурн са његовим прстеном. 0 Ееилеровим законима , којима је овде право место, писац говори чак на стр. 20, па и тамо укратко, регистарски. 0 њнхову доказивању и примени нема ни помена. Приликом регистровава другог закона додаје, „да се свака планета креће уснорено од перихела до апхела, а убрзано од апхела до иерихела". А зашто је то тако, није објаснио. 0 главним менама месечевим (с. 13 и 14) иисац тврди: да младина бива навек на подне, прва четврт у 6 ч. у вече, пун месец у поноћ а последња четврт у 6 часова ујутру! На сл. 15 ове је моменте и уппсао поред мена, које им одговарају. То је све нетачно, баш и према ономе игго сам важе: да од једне мене до друге прође 7 дана и 9 часова (требало је рећи тачније: 7 дана, 9 часова и 11 мин.) Према томе ако је младина и била једног дана на подне, рецимо 23 априла, лако је израчунати да ће прва четврт наступити 30 априла у 9 часова и 11 мин. у вече (а не у 6 ч. у вече),