Prosvetni glasnik

1156

ИРООВЕТНИ ГЛАСНИЕ

и чунака за грађење сложених гнезда од свиленог ткива, спадају просто у сложене инстинкте, то ипак находимо очита индивидуална одступања ових инстинката. При том се може нарочито посматрати, ради примера, наш црвени мрав, ко.ји хвата робове (Еопшса зап§шпеа). Он отима чауре од слабијег црномрког мрава (Еопшса Јизса), који кад измили из чауре, врши инстинктивно главне послове. Ну ипак зато може крвноцриени мрав сасвим добро да ради и без робља. Он покадшто однегује и чауре других мрављих врста и показује у својим ратовима и пљачкама веома велика одступања у инстинктима. Код њега се увек. може понешто ново научити. У другим областима психологије, а пре свега у области осећања, стоје нам инсекти још ближе него ми у погледу интелигенције. Храброст и кукавичлук, љубав, гнев, мржњу, осећање дужности, нодлост и лукавство налазимо у већине животиња, а нарочито су развијени у социјалних инсеката. У мојој књизи „Мрави у Швајцарској' (РоигтГа (1е 1а бшзве) дао сам многе примере о томе. То исто се може лепо запазити и у пчела. Воља може бити индивидуално слабија, истр-ајнија или мање истрајна. И код инсеката одговара интелигенција развитку мозга. Ваш т зв. радници у мрава, оса. нчела итд. имају врло велики мозак, независан од аутоматских чулних и мишићних центара. У мрава имају мужјацн, који духовно врло ниско стоје, необично мањи мозак него радници. Остаје нам .још да кажемо неколико речи о сасвим ниским животињама. Еод њих нема више мозга, а код најнижих нома уопгпте никаквог живчаног система, код црва, полипа и сродних животиња налазимо само ганглиских чворова, а изузетно кржљаве очи. И специфични органи мириса и подобност мириса постају све нејаснији. Једном речи, чула се још нису диФеренцирала или тек то почињу. Кожни живци осећају свакојаке надражаје и светлост. по примеру поменутих фотодерматских осећаја. Ови су нарочито значајни. Има животиња које се плаше светлости, а других које воле светлост. Прве избегавају ире свега ултраљубичасту боју, затим љубичасту, плаву, жуту итд., докле им црвена ништа више не смета. Напротив, животиње што воле светлост траже пре свега љубичасту и ултраљубичасту боју т. ј. зраке ко.ји су најјачег хемиског дејства,. Оне их не виде, јер немају очију, него је вероватно да нри том осећају као неко жарење по кожи. Са таквим недовољним чулним анаратима и живчаним средиштима, ове животиње не могу вршити ни сложене инстинкте, ни сложене целисходне пластичне радње. Њихова пластичност већ подсећа на ту особину у биљака. Оне избегавају што им шкоди, а крећу се у правцу онога' што их храни. Морски полипи, актиније итд. крећу своје хваталице у правцу плена што их додирује, шчепају га, стегну га и затим га исисају. Њихови су покрети при том бржи и поузданији него ли кретања