Prosvetni glasnik

НАС1АВА И КУЛТУРА

149

бодно владати. Разне науке ценкају природу и друштво, стога је нужна наука која ће из тих Фрагмената стварати појмове о дслини, доводећи једно с другим у еагласност и узајамност. На тај начин геограФија врши синтезу цедокупног знања о органском и неорганском свету. Од толико корисне и депе науке ми смо наиравили араво страгиило. Нема беднијег нити досаднијег предмета од земљописа. То је код нас онај предмет што највише убија дечији дух. Код њега се у нас не сме ништа мислити нити разумевати, то се мора само научити. Тај предмет ствара највећу кбнфузију у дечијим главама. Земљопис задаје сада учитељу највеће тепгкоће и опет сви напори остају без успеха. Настава тога предмета дотде је дотерала да је свима раденицима на пољу дечијег васпитавања настада озбиљна дужност ослободити децу од те грозне тортуре што се код нас земљописом зове. Сви ови негативни резултати, који је овај нредмет код нас постигао дошли су од невештог руковања са н>им. Увиђало се да нам је настава земљописа неподесна, пробало се на разне начине али никад није био погођен правилан пут. Земљопис је придодаван историји, она га се отресла; он је доиуњаван историјом где се његова садржина губила или је излазила нека безбојна смеса, у којој није било ни историје ни земљописа. Одвојен је засебно и упућен на индуктивну методу, али опет без права на слободан живот, потчињен је нечему, чега у природи нема, а то су општинске, среске и окружне границе. Зар може бити речи о правилиом развићу дечијег васпитавања помоћу овога предмета, кад се од детста тражи да зна; докле се протеже власт среског и окружног начелника? — Шта се то тиче науке о земљином облику? — Административна подела код нас се врло често мења, и после свако промене, сви који су пре тога нешто научили, морају просути из главе „земљописно знање". Кад се стекло довољно искуства о бесмислености таквог учења, ирибегло се другој крајности. Сад се од ученика III разр. основних школа тражи: „речни слив (или речна област) у ко.јем је школа као географска јединка". Али како нико није био начисто о успеху који ће се овим „новим" учењем постићи, задржат је у IV разреду стари сиетем, по окрузима. Тако сада у основно.ј школи имамо два супротна правца у земљоиисној настави. „Што мајстори за дан саграде, то све вила за ноћ обаљује". Земљописно знање, које ученик доноси из трећег разреда, груписано је по сливовима; у IV разреду нрво мора то знање, што је лањске године прибирао и везивао, сада разобручати, растурити га, па тек онда отпочети ново учење Србије по окрузима, Од свега тога нзлази: да дечија глава остаје испуњена збрком разних имена, којима оно не зна ни краја ни почетка. Ако му које име остане