Prosvetni glasnik

406

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На левој страни Лепенице, на утоку Цронкалског Потока и с једне и с друге стране потока Павлшпа. код Бедог Гробља и на Главици, испољеи је врло убран микапгаст. Из овога кратког приказа нрновршког терена сазнајемо ова Факта :■ да је исти, у целон своме пространству образован највећим делом од разноврсног микашиста, са стауролитом, са гранатом или без ових минерала; да је мермер, с тремолитом или |без овога, заступљеп у великој количини; дајекварцит, у слојевима. или у облику омањих громада, такође један од главних петрограФских чланова у саставу овог терена; да амФиболски шкриљац у свима деловима терена стално другује смикашистом; да је гнајс доста ретка појава у Црноме Врху;. најзад да су кристаласти шкриљци код Д. Комарица и Рачпика прожети жицама једног пропилитисаног риолита, а код Рачника још и жицама крупнозрног мусковит-гранита. Стауродит, дистен, тремолит,. хорбленда, гранат, манлетит, антимонит, илменит и рутил налазе секао изоловани минералошки објекти.

146. Збор. (10. марта 1909.) 1. Д-р Свет. Радовановић говори о циклусима тектонских ио крета и о нојавама које стоје с аима у вези (глацијације, ерупције ? трансгресије и регресије). 2. Д-р Свет. Радовановић реФерише о спису Г. Н. Златарскога: „ГОрската система вђ Бт>лгариа. Софид . 1908". 3. Д-р Дим. Ј. Антула приказује примерке од Шур^ов ^гоћиз еигореив из Боговине и отиске низидијума и цирена у тамошњим лапорцима, на основи којих закључује на олигоценску старост боговинског угљенитог терена. 4. П. С. Павловић реФерише о Ј. Ф. Баборовом чланку Магтез ТИзГосаеп ^оп Оригеп, који је изашао у Веснику чешког ученог друштва за 1908 год. „Д-р Бојта Р'жеак Из Метковића послао је ? с пролећа 1906 год., д-р Ј. Данешу интересантну Фауну конхила, коју је нашао у једној јами, отприлике на 1 км. сев.-источно од утврђења Опуса у Далмацији. Тај је материјал, из ситнозрне песковите иловаче, проучио д-р Бабор из Прага и о томе поднео извештај на истој седници (17 јануара 1908 год.), кад је Данеш саопштио свој кратки прилог о маринској трансгресији у долини Неретве. Фауна је мешовита. Има маринских сувоземних и речних (укупно 32) облика. У кратком прегледу, поред сваке врсте, учињене су дуже или краће