Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

415

зреду. У VII разреду предавао би се XVIII и прва половина XIX века, а у VIII разреду друга половина XIX века до данас, у оба разреда са по четири часа недељно, за један час, дакле, више нсго данас. Добро би било увести у VIII разред и српски језик са једним часом недељно ради понављања, као што је било раније. На тај начин резултати би морали бити већи, и на Универзитет би долазшш учсници с већим знањем. 2. Неаодесни уџбеници или и потпуно одсуство њихово, други је важан узрок недовољном успеху. Граматике г. Љ. Стојановића нису довољно практичне колико су без научне основе: Синтакса има неколико и ни једна није подесна. Читанке г. М. Шевића нису ни довољно педагошке, ни литерарне. Теорша књижевности, од П. Ђорђевића сувише је апстрактна и застарела. Још је горе са Историјама књижевности од ко.јих су скоро све непрактичне, неке и на погрешној основи. Не говоримо о Прегледу сриске књижевности, од г. П. Поповића, који је писан за студенте Универзитета; он се ипак даје корисно употребити за гимназију. Најгоре стоји са штивом. Поједини огледи антологија од Ж. Поповића, Ј. Максимовића, Ј. Грчића и т. д., или нису рађени за школе, или су на погрешној основи, а што им смета то је што су одвећ скупи. Треба удесити ђачку библиотеку, која би била јевтина; табак не скупљи од 0'10 пара динарских. 3. ТреКи узрок јесте недовољна аажња на иисмене саставе из српскога језика, који се не раде с вољом и иотребном умешношћу, .јер су и сами наставници мало упознати с методиком тога рада. Треба приређивати нарочите курсеве и издавати збирке огледа готових задатака с датим нацртом и самих тема за сваки разред посебице, што би требало министарство да узме на се. 4. Четврти узрок јесу сами наставници међу којима има недовољно стручно спремних, а скоро сви су без потребне педагошке и методске спреме, те надају у традиционализам и шаблонизам. — Ово је унраво најважнији узрок. Друштво за Српски Језик и Књижевност имало би да припрема све што је потребно, па да се поменути узроци недовољноме успеху из српског језика уклоне или бар умање; оно би управо имало да за времена спреми сву грађу, којом би се Министарство могло користити. Ради тога предлаже да се цело друштво подели на чстири секције. Прва секција имала би да се стара о програмима студирајући све програме матерњих језика свих културних земаља, а потом потребе нашега народа. Тако дуже студирана и спремана грађа добро би дошла при писању програма. — Друга секција имала би да се стара о уџбеницима из српскога језика у ужем смислу и историје књижевности. Она би утврђивала начела, нацрте, па и одређивала поједине