Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕХАЊЕ

385

развије подобности, јединство класичне културе. Тога ради поставља ова иитања: 1) Ово јединство културе далије доиста и довољно организовано, нарочито за секције В и Б, и да ли је општи ниво наука пао, нарочито пак за Француски услед реФорме? 2) Одредбе било за прелаз из једнога разреда у други, било за завршне испитне одредбе свакога циклуса, да ли су биле довољне илн довољно примевене, или могу ли бити? 3) Нове методе, пазване »активним и директним" да ли су дале резултате који су од н>их очекивани и да ли су биле деФинитивне и довољно систематизоване? 4) Сарадња учитеља у разредном већу или у нроФесорском савету Функционише ли свуда и стварно, и да ли је дзла онакве резултате какав је имао систем главног проФесора? Еомисија тражи такође да зна аргументе којима би се принципи ових реФорама могли бранити или нападати. III Уаотреба. времена и ирограма — Комисија жели да зна да ли су употреба- времена и програми осигурали ученицима хармоничну и потпуну културу која проистиче из њихових личних напора. Она поставља ова питања : 1) Број часова у разреду да ли је пропорционалан времену-учења и времену потребног одмора и они делови наука, који су некад сматрани као акцесорни, као што су на пример физичко васпитање или уметности, имају ли данас место, улогу и методе према стварним потребама? 2) Да ли је време у разреду од једнога сахата ностало и треба ли да остане опште апсолутно правило ? 3) Програми и време додељени разним предметима треба ли и могу ли остати овакви какви су сад или треба да буду измењени према опитима стеченим искуством или по увиђавности? 4) Да ли су програми у разним гранама наставе потпуно прелажени и извођени до краја? IV Посебна настава А) Књижевност—• 1) Француски: а) Да ли постоји криза у Француском језику? б) Да ли је посвећено довољво времена лектири? в) Да ли персонално читање или читање коментарисано у разреду може потпуно заменити задатке или писмене саставе? г) Да ли је потребно по разредима назначити тачнију листу писаца да би се избегло непотребно брбљање? 2) Граматика: — а) Постоји ли ортограФСка криза? б) Не би ли требало прописати граматичку методу и нарочито још униФормну граматичку терминологију ? в) Да ли би било вредно, у првом циклусу, тачно одредити градиво подесно за сваки разред и назначити оно које би требало ревидовати? — 3) Стари језици ; а) Постоји ли криза у латинском? б) Изучавање грчког да ли је одржано на потребном нивоу стварањом секције А? в) Има ли места да ее уведе директна метода и нова прононсијација у изучавању старих језика? г) Има ли места да се поново унесу по разредпма потпуно или делимично стара вежбања, а нарочито латински стихови? 4 ) Живи језици : а) Нема ли места, зарад опште културе духа и да би се помогло настави Француског. да се васпоставе у настави живих језика вежбања у темама, верзије и проучавање литерарних текстова, који би имали своје место поред директне методе? б) Сматрате ли да се чини злоупотреба од директне методе у наставц живих језика? — Б) Науке: 1) Историја: а) Могу ли се олакшати програми из историје ? б) Има ли места да се прибегне једном искључивом методу предавања историје или да се узме наративна историја или историја цивилизације? в) Знање хронологије да ли је довол>но развијено у историјској настави? г) Да ли је у оба циклуса дато довољно места историји? д) Потребно градиво за исторпјску стварну наставу постоји ли доиста и у довољној мери? ђ) Предавање или диктовање извода да ли се слаже са садашњим методама и у разредима у којима се ради по један сахат? е) Да ли би било корисно ловеравати у најстаријим