Prosvetni glasnik

ИРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

509

то и јесте, али је — додајемо одмах — смишљеп, нростудован и користан иокушај. У име признања његову труду и љубави ирема томе нослу изјављујемо жељу да потпуну митологију нашег биљног света, када се, изазвапа овом књигом, буде умножила за њу грађа, изради опет наш писац, који је у том послу толико исиредњачио. Али и ако главни, није митологија нашег биљног света једини предмет ове књиге. Она у књизи заузима стр. 7 — 225 ; а по том је, на стр. 226 252, изнесен „Кратак преглед празновања уодншњих времена код нас Срба". Могло би се готово рећи да овај додатак, о коме читалац не слути ни по имену саме књиге, захтева такођер посебне књиге када се обради пространије, да, дакле, није у неносредној вези са главним предметом т. ј, са биљним светом. Ипак има једно оправдање, које је довољно речито : у нашој, и по тој струци толико недовољној, научној литератури још је рапо говорити о томе где је чему право место већ какво је што. Заустављамо се најпре на нриказу главнога предмета, а то је „Мптологија вашег главнијег биља по његовом азбучном реду". Писац је по таком реду навео сто педесет биљака, у широком смислу, в о свакој је казао оно што јо, према програму и прсма скупљеној грађи, ваљало рећп. 0 неким појединостима. биће мало даље нарочитих напомена. Извршпвати тај задатак који му је и био главна брига, писац се постарао да укратко а преглелано сведе све оно до чега се долази из пространијега пзлагања. Све наше биље дели на три кола. У прво коло долази опо биље које је наш парод познавао још у својој карпатској домовини, цре досељења у земље које у главном и данас држи. Друго коло чини биље с којим се наш народ иознао на Балкапском Нолуострву, а у треће спада биље које смо добили с великим проналасцима геограФским на раскршћу средњега и новога века. Карактеришући та кола, вели писац за биље из првога: „Улога биља из првога кола одсечно се одваја од улоге осталог биља по дубини, којом је оно утицало на народну душу, те јој је карактер одредило на векове. У ово бпље спада наше шумско дрвеће, наше исконско цвеће. С овим се биљем упознаје наш народ у своме једром детињству, кад човеково било саобразно бије према силноме билу живота у природи; кад човеково око још није помућено пастранпм, а често и мрзпсветским учењима; и најпосле, кад је човекова душа широм отворена свакоме мигу величанствене природе. Овакој импулсивности душе нашег народа ишла је на руку и та прилика, што је карактер карпатског биља далеко простији и прегледнији него балканског биља. Карпатски биљни свет је далеко сиромашнији у облицпма, и тако је ногоднији да се примитиван човек с њиме сродп. А међу тим је својим особинама толико силан и уочљив, да је неминовно морао подстаћи посматрачку моћ. Трајно зелепо дрвеће могло је помоћи постању представе о вечности; биље, које у јесен баца лишће, а у пролеће оиет процвета, помогло је усавршавању вере у бесмртност душе; и најпосле ситне пољске биљке својом лековитошћу, лепотом својих боја и благим мирисом свога цвета и лишћа, блажише п богатише душу наших карпатских предака. Отуда се око овог биља створило највише митских умотворина, које и дан дањи чине основу народне дугае. По тим својпм умотворииама представља нам се наш народ и у данашњици као здрав н једар северни народ, као прави севорн>ак". — Биље другога кола Срби су прпмилп или као „заоставштину" старих становника Балканскога Полуострва — Тр. чана, Јелииа, Римљана — или је до нас дошло с истока преко Ви-