Prosvetni glasnik

878

«

11росветнп гллснпк

у погледу његовог физичког здравља. За тим га наместе у мдађи припрсмни разред. Разредна наставница показује новајлији одељење, т, ј. разредну собу, у којој деца проводе готово цео дан. Осим тога,, ноказује му место у сали, где он мора стати у ред, кад звони звонце за обед (јело), за заједничку јутарњу или вечерњу молитву и т. д. Каже му се које су његови суседи, с десна и с лева, кад стане у ред. Благод^рећи овим сазнањима у спољашњем поретку, сваки новајлија доста брзо нађе своје место у општем реду, у општо.ј маси слепих целога завода. Сва су деца обучена у нодједнако одело — мушкарци у суре блузе и панталоне, а девојчице у загасите хаљине, беле кецеље и пелерине на леђима. Страшан и дирљив утисак чине на гледаоца слепа деца, кад су у маси, скупљени уједно. Нервозни људи не могу равнодушно да гледају на ову потнуно несрећну и природом кажњену децу. Учење почиње тиме, да деца иду по собама нипајући, из бојазни да не ударе на што год. Еад из опште сале иду у трпезарију, онда напред иде вођа. То бива или сам васпитач, или неко од слепих који по мало види, макар на је^но око,' тако да може да разликује белу боју од црне, дан од ноћи, једну собу од друге. Остала слепа деца држе се једно за друго ухваћени за руке или за хаљине. За столом, за време јела, дечаци седе одвојено од девојчица. За сваким послужује женска послуга. Ако треба донети хлеба, слепи само подигну руку горе, и послужитељка већ зна гата то значи. Васпитачи и разредне наставнице задовољни су са својим питомцима. Имати посла са слепом децом у неком погледу лактпе је него са обнчном децом, јер су она мирнија него обична деца. Слепи су по природи својој плашљиви. Они се боје да избаце ма какву шалу, из бојазни да не ослушкује (пази) васпитач. Чак и кад васпитач није у сали или у школи, слепи се чуди што васпитач негде седи и пази на њега. III У прнправном разреду. У приправном разреду има око 20 деце, од којих је половина мушкараца. И сви су новајлије, почетници. Изјутра, на знак звона, сва деца пинајући улазе у учионицу н седају за један општи сто. С једне стране седе мушкарци, а с друге стране девојчице. Ево долази учитељица, још са свим млада девојка. Она се занима са овом децом разним ручним радовима, да би се развило у слепе деце чуло пипања, а нарочито на врховима прстију.