Prosvetni glasnik

1110

ПРбСВЕТНИ глдсннк

дела. Треба избегавати романе у којима су карактери дретерани или лажни а заплети романтпчни и неистинити. Учнтељи који имају песничког дара треба да тај дар развијају. Маса других нослова отвара се да наставнику не буде дуго време: дртање, дрворез, збирке буба и леитирова, хербариуми, а за учитељице још и разни ручни радови... Најбољи од свих одељака у Саветима то је претпоследњи у другој књизи („Организадија забаве"). Тако може говорити само честит демократ и разуман мислилац. Нема ни једне мисли у томе чланку која не би заслуживала највећу пажњу. Млади људи ко.ји су окусили отров модерног лесимизма, сентименталци и уздисала, као и лакомцп који мпсле да је сва срећа у бесомучном јурењу за богасгвом наћи ће у овом чланку креике и ■сдасоносне мисли које, како би рекао наш Лазаревић: „кидају узе таштине" и ослобођавају душу од разорнпх и болесних тежњи и прохтева. Пајо подстиче ленивце на рад, крепи слабе да не малакшу сасвим, разведрава чело суморнима, ствара шире вндике ограниченима, оштро прекорева саможпвие и себичњаке, једном речју позива све иас на активан рад, у којем ће лпчни интереси бити у хармопији са коришћу друштвене заједнице. Његове књиге и ако нису сувшпе учене, ипак су довољно мудре. Што је у њима пајбоље то је смелост којом ратују иротпв свега што је ниско и егоистично, што је разорно и штетно по моралнп карактер појединца и више интересе друштва. Ако овде онде и има по пешто иретерано или петачно у његовим тврђењима, целина је ппак здрава. Пред књигама Жила Пајо-а човек се не мора дубоко иоклонити, али треба да им се од срца зарадује... Јаша М. Продановик. Из живота женске учитељске школе. Извегатај за школеку 1912.-1913. год. VII. Београд 1913. Лен је обичај а и пропис да свака средња и стручна школа наша сваке године спреми извештај о свом раду. То, истина, стаје п труда н новацл, али држава и народ, који чине што могу за своје школе, треба да виде: да ли се рентира трошак што се чини за школе. Годишњи извештај, то је полагање рлчупа јавности од стране школске управе и наставника. зато и треба да се из њега видн: шга се радило у школи, у ком правцу, па и колико се ностигло. На живот и рад сваке школе од утицаја су догађаји и прилнке, од којих зивиси судбипа земље и народа. Зато школа и не може бити индиФерентна према њима, већ их помаже пли се бори против њих, у колнко може п мисли да треба. Ученици се и на овај начин спремају за жнвот, спремају се да узму учешћа у судбини отаџбине и свог народа и да раде за добро његово. У годишњем школском извештају ваља зато да се забележи: шта је школа покушавала да ради и у томе правцу. Ако је школин рад био уопште добар, моћи ће да служи за иодстнцај н другим школамн. кад се нз годишњег извештаја види: шта је све рађено и шта је све испало за руком. Тесто се много лепе стварн не изводе само зато што нонеки 'људи или њихове заједнице имају мање вере у себе, што немају довољно смелости да покушају. * * ❖ Годишњи извештај Женске Учитељске школе за 1912.—13. г., иначо VII откад је ова школа као засебна просветна установа, приказује верно