Prosvetni glasnik

114

Просветни Гласник

наших радпика на страни био је опште уважени г. Јован М. Жујовић. Остављајући на страну његов остали рад, ми хоћемо данас само да прикажемо једну његову конференцију у којој је дат детаљан преглед француског интелектуалног утицаја на Србе. Говорећи о том утицају, г. Жујовић не говори само о досадашњим интелектуалним односима између Француза и Срба, већ и о садашњим, као и о средствима да се ти односи одрже и у будуће, проширени и постављени на једну солидну и срачунату основицу. Од своје стране, ми смо дали мало интелектуалног блага Французима, док оберучке црпимо из њихове ненадмашне и неисцрпне литературе и културе. Због географске удаљености, немања директне везе и других сметња, иаши односи са Француском у ранија времена нису могли бити много развијени. Једна једина династичка веза између нас и Француза јесте удаја француске принцеее Јелене д' Анжу за српског краља Уроша 1. Њен биограф, владика Данило, пише о њој најлепше; она је призната и за српску светитељку. Али први директни додир између српског и француског народа датира из 821 године, када су крсташи пролазили преко српских земаља. Затим је прошло много векова док Наполеон, у ратовима са Аустријом, није заузео провинције у којима станују Срби, Хрвати и Словенци, а које је назвао Илиријом. И том приликом Французи су, својом напредном управом у нашим крајевима, доказали да су из велике отаџбине Слободе, Законитости и Братства. Последњи и најтешњи додир између Срба и Француза јесте данашње заједничко ратовање против општег непријатеља и заједнички тријумф над побеђеним непријатељем. Говорећи о страним утицајима на нашу књижевност, Г. Жујовић их наводи четири: византијски, латински, арапско-турски, и модерни. Модерни утицај носи чисто француски отисак, и ако није увек директно долазио из Француске, већ и посредно преко других књижевности. Први траг француске инспирације у нашој књижевности јесте роман Трисшан и Иволда,ш бретонског циклуса ; који је до нас допро у талијанском преводу, затим прихваћен и распрострт од наших калуђера у Средњем Веку. Затим је каролиншки циклус дао Бово д' Аншоан, чији се романтични предмет налази у нашој песми „Женидба Вукашинова са Љубом Момчиловом". Још уХУП веку капитално дело Увод у побожан живот (I.' 1п1госЈисНоп а 1а У1е с1еуо!е) од 51. РгапдоЈз с!е баНез, у два маха излази у нашем преводу у Дубровнику. Није прошло дуго времена од појаве Корнејевог Сида, а он се већ преводи на српски језик, на Приморју. Дела великога Молијера обилно се преводе и прерађују у Дубровнику, у XVII и XVIII веку. Код Срба у источним крајевима, француски утицај дошао је доцније и спорије него код Срба у западним крајевима, али је у толико био интепсивнији и разноврснији, и данас је несравњиво јачи него икоји други. Гај утицај је претежан не само у литератури, већ и у позоришту>