Prosvetni glasnik

Университети Велике Британије

389

рад. Често пута колеџи дају награде за добре есеје или „дискретну" новчану помоћ сиромашним а напредним студентима. Трошкови у вези са колеџима нису увек исти; у извесним колеџима живот је скупљи него у другим. Осим за стан и храну постоје и други трошкови, као за приватно, туторско поучавање и друго. Школовање за три рока, односно за школску годину од 6 месеци, може да изнесе од 50 до 300 фунти стерлинга, што много зависи и од начина живота студента. Исто тако и трошкови са университетом нису увек подједнаки у износу; они зависе од университета и факултета на коме се студира *). Оба университета су корпоративна тела, са уобичајеном моћи таквих удружења, ма да имају и специјалне привилегије, право суђења својим члановима, право представништва у парламенту, и т. д. Колеџи их потпомажу новчано и признају њихове уредбе без нарочитих уговора. Чланови университета су не само они који су добили неки дегри, него и студенти који се спремају за дегри. 1. Оксфорд. — Университетска управа је у рукама три тола: 1. Конвокације (СоггеосаНоп), која се састоји од свих чланова университета који су добили један од следећих дегриа: М. А. или О. 0., или Б. С. ћ., или М. О., па било да живе у Оксфорду или не; 2. Конгрегације (Соп§ге§аИоп), која се састоји у главном од наставника и администратора из колеџа; 3. Седмичног Одбора (Нећс1отас1а1 СоипсП), који се састоји од университетског канцелара (Сћапсе1ег), под-канцелара (У1се-Сћапсе1ег), оба проктора (Ргос*огз, који врше дисциплински надзор над студентима), 18 чланова које бира Конгрегација и ранијег подканцелара, или његовог заступника, кога именује канцелар. Седмични Одбор, који се састаје једанпут недељно, даје инициативу за законе, предлажући статуте које Конгрегација може да прими, допуни или одбаци, а Конвокација дефинитивно прима или одбацује. Канцелар университета бира се доживотно и не живи у месту, тако да извршну власт има његов изасланик, под-канцелар, који се бира између •старешина колеџа и проктора на годину дана. Университет је подељен на факултете, којих има осам-). Сваки факултет има свој одбор (Воагс! оГ РасиИу), који се састоји од професора факултета ех оШсш, одговарајућег броја изабраних чланова и обично сразмерног броја чланова које ови изаберу. Дужност факултетског одбора је да води надзор над предметним испитима у својим одговарајућим ') Детаљна обавештења о свему надазе се у следећим књигама: а) 0х&гс1 ХЈшуегзНу НапсШоок (текуће издање), Тће С1агеп<1оп Ргеаз, Ох&гД; ћ) Тће зигЛепћ НапсЊоок 4о *ћв 1Јттег81(;у апс! СоНе§е8 о^ Сатћпс^е (текуће издање), Тће НшуегаНу Ргезз, Сатћпс1#е. ••>) ЕасиНу оГ Тћео1о§у, Г. о? Талу, Г. о! МесНсте, Г. о!' ТШегае, Ниташогез, К. о? Мо<1егп ШзЈогу, Г. о? Ме<Шеуа1 Иап&иаеез апс1 НЈМегаисгез, Б\ о^ М"а4ига1 Зсјепсе шс1и|1т» МаШетаНсв.