Prosvetni glasnik

398

Просветни Гласник

Јер, сви се естетички проблеми, овде, решавају само у експресији; и, на тај начин, као и психолози који решааају само у импресији, па и ту само дескриптивно, — на цео проблем гледају једним оком, и само с једне стране. Писац ових редова не мисли да чини примедбе овој методи. Као и психолошку методу, и њу сматра за неопходно потребну при решавању естетичких нроблема; чак за неопходнију од психолошке. Али, посматравши цео проблем само у експресији, и она, сама за се, не може да одговори на: Зашто и где? На проблем се мора да напада и из логора „психолога" и из логора „објективиста"; и, уз то, и из логора нормативне и спекулативне Естетике (нео-кантијанери имају право) који је скоро потпуно напуштен, и из логора социолошке Естетике (Гијо), и из логора мистичара у Естетици (Бергсон, Матерленк, и врло мало, Бенедето Кроће). Остављајући да, једном нарочитом приликом, као што смо раније напоменули, проговоримо о методологији, ми се, после ових општих примедаба о задатку Естетике, враћамо на Мојмана и његово гледиште на задатак Естетике. И Мојман налази да уметност има своју објективну и своју субјективну страну; јер, она је једновремено, и „уметничко стварање и свет уметничких дела". Значи, Естетика треба да прими обе те методе за методе истраживања; водећи рачуна, наравно, кад, колико и како коју од њих треба примењивати. Уметничко дело, или сами агенси који условљавају уметничко дело, одредиће ширину примене тих двеју метода. То је метода на основу које се може дати један систем Естетике. То је и главни задатак Естетике како га Мојман замишља. Као што се види, и тако схваћен задатак Естетике није цео. Јер, он искључује још многе методе које треба употребити па да се проблем, сигурно и апсолутно обухваћен, с успехом може да нападне. Али, и ипак, тако обухваћен проблем, дубље је обухваћен и резултати су сигурнији, него ли код оних који су га обухватали само с једне, или само с друге стране: само са гледишта „психолошке" Естетике (Липс, Фолкелт, Витасек, и други), или само са гледишта „објективне" Естетике (Ирје Хирн, Гросе и, донекле, Шарл Лало, и други). Овако схвативши естетичке проблеме, Ернст Мојман, са Макс Десоаром (АезЉеИк ипа а11§етеше КипзћуЈззепзсћаК. 81иК§аг*, 1906), иде путем којим се прилично сигурно иде ка центру проблема. Наравно, најнаоружаније и најсигурније ће онај поћи који, као средство и као методу, буде примио и онај део методе и материјала који је добар код нормативаца и спекулативаца, као и, нарочито, део који је велики и тачан у Кроћеовој (АезШеШс а1з 'ШззепзсћаО с1ез АизсЈгискз ипб а11§етете 1лп§шзНк. Ее1рг1§, 1905; немачки превод), „естетици интуиције" и, нарочито, у Бергсоновој (^еуоШшп сгеаМсе (ВЉНоШе^ие с1е рћП. соп!:етрогате) — Ее пге (ВЉИоШе^пе с1е рћП. соп*етрогате). Рапз. ЕсШ. ЕеНх А1сап) мистичној Естетици. Са методологијом коју смо изложили. Ернст Мојман улази, прво,