Prosvetni glasnik

268

Просветни Гласник

хтело само напоменути да се обим градива из филозофије може корисно проширити. Проширивати обим досадање филозофске пропедеутике и на основне нацрте проблема теорије сазнања и метафизике, као и на скице историје филозофије — није препоручљива ствар. Такво проширивање наставе значило би припомагати једном великом злу од кога пати средња школа ЦЦ и од кога ће, вероватно, патити и после новог пројекта и плана: претрпаности градива и сувишном оптерећивању ученика. Питања из филозофије религије могу се спојити са .питањима етике; питања социологије исто тако. Ваља имати пред очима увек прост и јасан циљ: изабирати она питања која нису одвећ апстрактна и одвећ удаљена оз моћи схватања и корисног напора ученика и, нарочито, она питања која се потпуно лако и природно повезују са осталим научним градивом у једну целину, те тако служе корисно концентрацији наставе, ако под концентрацијом разумемо конвергенцију свих васпитних средстава и свих градива. II У вези са питањем о проширивању градива наставе новим елементима, природно се појавило и питање о сужавању старих елемената. Наиме, питање је: има ли делова психологије и логике који би се, без штете, могли одбацити, па затим, како би се повезало оно градиво које несумњиво ваља оставити у настави, и, најзад, која мерила треба узети за обраду тако редукованог градива, које правце треба усвојити, за којим ориентацијама поћи, када су, данас, већ и психологија и логика у равних мислилаца и научника тако разнолико и саме ориентиране. Прво мерило, оно које пре свега треба да буде већ у ориентацији, несумњиво је, и природно, циљ наставе у средњој школи. Избор градива и из психологије и из логике има се, на првом месту, одлучити према општем плану средњешколске наставе, те према специалном циљу који се жели постићи наставом филозофије међу осталим предметима наставе у средњој школи. Али, ма каквим се начелима руководило при изради наставног плана у погледу општег циља наставе за средње школе, свакако се не сме ићи за сувишним претрпавањем у градиву; отуда, и у психологији и у логици треба, при избору градива и при избору филозофске ориентације, извршити редукцију у смислу простоте и јасноће и практичности. Ваља поћи за оним ориентацијама у филозофији које ће се, при обради изабраних проблема логике и психологије, најприродније, најлакше и најпрактичније прилагодити потреби наставе. Узев прво у посматрање психологију, ваља нам добро разликовати осиовне правце којима се, данас, према садашњем стању психологије и филозофије, креће обрада психологије. И психологија је данас у кризи; она се разрађује са врло различитих гледишта, и међу представницпма модерне психологије воде се жучне борбе и дискусије о методама пси-