Prosvetni glasnik

148

Просветни Гласник

Средњешколску Матицу", за потпомагање ратне сирочади у средњим школама. По ослобођењу, „Српска Средњешколска Матица" се намести у Београду и године 1921 претвори се у „Средњешколску Матицу", пошто одлучи да прима ратничку децу Срба, Хрвата и Словенаца. Ове године је Матица прихватила око 40 сиромашне деце палих ратника, и сместила их у свом пансионату, бринући о целокупном њиховом издржавању. Ђака, који су као средњешколци били питомци Матичини, има данас на медицини, техници, филозофији, у Војној Академији, и др. Данашња управа својим неуморним радом све јаче учвршћује Матицу. Истичемо да је ове школске године једног ученика у Вел. Кикинди хранила и одевала команда 1 батаљона 27 пешадијског пука, који је тамо на служби. 4. Школски фондови. Пре рата је ретко било средње школе у Србији у којој није било фонда за иошиомагање сиротних ученика. По правилима које је прописивао Професорски Савет, а одобравао Министар Просвете, свуда су сиротни ученици били помагани оделом и обућом, школским уџбеницима, а по негде и новчаном помоћи за лечење у бањи, и др. У старијим школама су често постојала и завештања богатијих људи са специалним наменама у погледу потпомагања сиротних ученика у њихову школовању. Помоћ је давана од интереса на главницу, што је у оно доба представљало извесну вредност и могло одиста да помогне. Данашњи приходи фондова су без сумње већи него они ранији, али зато они, сразмерно данашњој скупоћи, нису у могућности примити ни из близа онакву и онолику помоћ колико би требало. Тако је, на пр., ове школске године из фондова издала IV мушка гимназија Београд 7000 дин., Крушевац 3100, Лесковац 6000, Призрен 2617. Неке средње школе нису имале својих самосталних фондова, већ у заједници са градским основним школама; тако: Вел. Градиште; Гор. Милановац (само што ученици гимназије нису имали никакве помоћи из њега); Јагодина — 38.019,50 дин., од чега */з припада гимназији; Охрид — 5000; Смедерево (исто као и у Милановцу); Чачак — 50.000. Чисто средњешколски су били ови фондови: Алексинац, 3500; Аранђеловац, 2997,60; I мушка Београд, 1500; II мушка, по једном 7280, по другом 159,50, по трећем 3155,30 (фонд за екскурсије); III мушка, 32.724,50 (потпомажу се екскурсије); IV мушка, 25.000; I женска, око 24.000; II женска, 26.000; III женска, 2500; реалка, 5698,50; Битољ, 3.000; Ваљево, 30.976,45; Врање, 49.637,95; Зајечар, 23.235,12; Књажевац, 2669,50; Кос. Митровица, 5716,84; I мушка Крагујевац, 95.773; II мушка, 7954,80; женска, један 1641,80, а други 17.409,70, који дели са I мушком; Краљево, 6000; Крушев^ц, 70.000; Куманово, 8750; Лесковац, 15.123; Лозница, 3796,30; Неготин, 23.671,85; Ниш, мушка, 106.547; женска, 4334,50; Параћин, 4076,20; Петровац, 1424,90; Пирот, 13051; Пожаревац, 30.000; Пожега, 15.000; Призрен, 3296; Пријепоље, 5014,40; Приштина, 3350;