Prosvetni glasnik

Школска реформа у Немачкој

161

Једна је само тачка свршена. Основна, почетна школа (0гипА$сћи1е) је образована. Грађани немају више начина да шаљу своју децу у Уог8сћи!е, тј. у дечју секцију по гимназијама; та Уогзсћик изгубила је на Ускрс 1920 свој најнижи разред, и ње ће за четири године потпуно нестати. Предвиђа се, истина, да ће многи родитељи изиграти закон тиме што ће своју децу, у недостатку јавне Уог$сћи1е, послати у приватне Уог5сћи1еп, чије је укидање одложено до после 1930 године. Учење у Огим1$сћи1е траје четири године. Тако је о томе одлучио пројект закона о школама за целу царевину, о којем смо већ говорили (изгласан у КекћзгаГ-у на седници од 14 априла 1921). Изнад основне школе, коју деца свршавају око своје десете године, није ништа дефинитивно утврђено. По предлозима учињеним на берлинском школском конгресу, јуна 1920, после четири године основне школе, децамање обдарена прећи ћ е у тзв. народну школу (Уо1кз$сћи1е), у којој имају провести опет четири године, па ће онда прећи у више и професионалне школе; а деца боље обдарена провешће, после основне школе, три године у једној нарочитој средњој школи, приправног карактера, из које ће изаћи да заврше своје средњешколске студије, у току шест година, било у гимназији, било у реалци, било у вишој реалци (Оћеггеа1$сћи1е). Међутим, ученици народне и више школе могу прећи у средњу школу, ако то буду заслужили, а, обратно, рђави ученици гимназија биће враћени у народне школе; тенденција нове школе јесте, одиста, да укине преграде, систем сведоџаба, који данас сачињава ираве препреке на прагу сваке школе, и да успостави сталну могућност додира између разних врста школа. Да ли реформатори намеравају да у тим разним школама пруже више практичну наставу, или пак наставу која више тежи некористољубивој култури ? У целини, и поредсве важности која се придаје практичној настави и ручном раду, садашња реформа је ипак један идеалистички покрет, и присталице опште културе по свој прилици сачињавају већину; или, боље рећи, сви, чак и педагози крајње прожети идејом практичне наставе, пазе се добро да дискредитују општу културу, и веРУЈУ Д а Ј е и они потпомажу. Вредно је споменути да Немци не придају свој пораз слабости својих. практичних знања, већ недовољности општег образовања. Немачка је, резонују они, имала најбоље техничаре на свету, али су баш техника, развитак индустрије и економско напредовање развили у њој до крајности материалистичку тенденцију и успавали слободну мисао. Две књиге које су у Немачкој направиле највише ларме за ове последње две године, посвећене су описивању моралног стропоштавања, не само у Немачкој, већ у целој Европи; то су дело О. Шпенглера: Оег {ЈпЈег&апд <1ег Адепс11апс1е$, и дело Р. Панвица: ИГе КгШ$ с1ег еигораГзсћеп КиИиг. Отуда наилазимо на напор обнове општег образовања, бар толико колико на напор усавршавања емпипросветни гјасник , I кн>., 3 св., 1923. 11