Prosvetni glasnik

Школска реформа у Немачкој

163

есте и двадесет друге године, најзаслужнији младићи провешће три-четири месеца на народном университету. Тај университет треба понајрадије да буде на селу и, на пример, у каквој мајурској згради; у сваком ~би" увек било на окупу тридесетину младића, који би од једног или два наставника примали опште идеје о политици, историји и књижевности. Држава би дпла локале и основни капитал, чији би се интереси увећавали добротворним прилозима. Сваке године, неколико хиљада младића могли би, у целој Немачкој, проћи кроз такве школе; кад се буду вратили на свој професионални посао, они ће међу својим друговима ширити добивене идеје. Рекли смо малочас да су Немци у Данској нашли моделе овог система; у Тинцу, близу Гере, једна виша народна школа (Уо1к$ћосћ$сћи1е) данског типа отворена је 1920. У осталом, такве школе се отварају помало свуда. У Берлину, осим Лесингове Више Школе (1х$$1п§-Носћ$сћи1е) и Хумболтове Више Школе (Нит1)о1(Н-Носћ$сћи1е), има и једна Уо1к$ћосћзсћи1е Ого$$-ВегИп, која је одскора отворила и четврти свој семестар, и која је стално у вези са Университетом, ма да се њена предавања држе у засебним локалима. Сличне тим народним университетима биле би ..чи новничке школ е" {Веат1еп$сћи1еп) , којима је сврха да, за време од три или четири семеетра, пруже једну озбиљну наставу нижим чиновницима. Али је очевидно да би цела школска реформа била доведена у питање, кад не би и сам наставнички кадар, ослонац свему, био обновљен. Тај проблем нове спреме наставника реформатори теже да реше у унитарном смислу, у смислу изједначења. Исто као што ЕтћеИ$$сћи1е треба да буде створена у циљу да, што је више могуће, пружи свима будућим поданицима исте прилике да се образују, најпре помоћу Огип(1$сћи1е, затим благодарећи олакшаном прелажењу из једне школе у другу, и најзад стварањем народних_университета, — тако и спремање наставника треба да буде што је више могуће такво да сви наставници, од најнижих па до највиших, буду прожети истим духом. Основни постулат остаједа сви људи имају подједнако право на највиши степен наставе који им њихова интелектуална снага допушта, и да у том погледу нема привилегија. Реформатори теже дакле да из наставничког тела избаце дух подвојености. За сада постоји антагонизам између већине учитеља, који су изашли из учитељских школа (зеттатпзсћ ^ећШеГ), и већине гимназијских професора, који су свршили Университет (акаб.ет1$сћ &еШ&е1). Начин да се ублажи тај антагонизам јесте да будући наставници основних школа прођу, не више кроз специалне учитељске школе (Ргарагап&епап${аИеп и Зеттаге), о којима је реч да се укину, већ кроз гимназију, и да им се дозволи приступ на Университете. Покрет који тежи да међусобно зближи разне категорије наставника добио је у почетку Револуције велику снагу. Пред крај 1918 гои *