Prosvetni glasnik

Књижевни Прилозн

171

Копитар вишој власти поднети акт и о Давидовићу као издавачу Новина Српских преко којих је Вук и „изазвао" Митрополитову интервенцију. То је Копитар учинио 8 фебруара 1822. Ова његова представка има дванаест тачака, од којих се последње три не тичу Давидовића непосредно. Цела представка дише већ сасвим друкчијим духом. Копитар је ван сумње знао и то да се Давидовић и не мисли више натраг враћати," а биће да је познавао и Давидовићеву кривицу пред аустријским властима. Из тих узрока он жели да акт покаже како је Давидовић већ одавно далеко ван веза с њим и с Вуком. Још док је Давидовић — вели Копитар у првој тачки — седео у Бечу, оставио је био да се о политичком делу његових Новина, које су тада само два пута недељно излазиле, брине студенат П. Матић („сада јуриста — рпшае с1а5515 у трећој години"). Он је то радио и лист попуњивао превођењем из ВеодасМип§--а и из других бечких новина. Литерарни прилог, који чини другу половину листа, испуњаван је покушајима и радовима млађих и старијих српских аутора... У почетку је -— каже — лист имао преко 500 претплатника, а сада је спао на 200. У другој тачки Копитар подсећа шта је о Давидовићу и његову карактеру рекао пре четири године, — али је Давидовић тада имао ваљану и вредну жену, праву домаћицу. Трећа тачка такође говорн о Давидовићевим женама. Прва је вели — после годину дана умрла, а он је узео другу, „једну младу Влахињу", која није много разумевала вођење кућних послова. Четврта и пета тачка говоре о Давидовићеву неуспеху. Њега је ограничавала у раду и одредба по којој је био добио право само на штампање у ориенталним језицима, док су богати јерменски калуђери имали широку повластицу за сва штампања, па, уз пркос пештанској привилегији, и за штампање илирским и влашким језиком; природно је, дакле, што Давидовић у конкуренцији није могао успети. Он је-поред 21.000 форината, кг,лико су му обе жене донеле, упропастио својим предузећима још и 20.000 форината туђег новца. А његови санародници мисле да је он те новце одвојио на страну за своје живљење у туђини. Тачке 6—9 говоре о Давидовићу у вези с трговцем Пожарцем. О овоме Пожарцу — Јовану — знамо нешто више из писама која је Давидовић у августу 1821 послао у Србију, пријављујући свој прелазак тамо. У једном таком писму Кнезу Милошу, он говори о доносиоцу Јовану Пожарцу, родом из Обрежа у Срему. Вели како се Јованов дед за време Кочине Крајине преселио из Пожаревца у Срем. Њихове родбине има још у Пожаревцу, по чему је и Јован добио ово своје презиме. То је — пише Давидовић Кнезу врло поуздан човек, јамчи потпуно за њега, богат је, спреман је као трговац, зна немачки, француски и италијански, а вешт је и у европском начину војевања. Ако буде потребе, он ће с мачем у руци погинути за Милоша. Нарочито би се