Prosvetni glasnik

Кроз стране књиге и листове

177

Ако се узме у обзир тај циљ, досадашња једнообразна школа је кобна ствар. На против, оно што је професор Клапаред, из Женеве, назвао једним срећним изразом — који не треба узети у узаном смислу речи, — „школом по мери", треба да буде циљ сваке рационалне реформе педагогије. НЕМАЦ 0 ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ Из једне брошуре под насловом: Може линам Франиуска служити као модел? (Капп ипб Ргапкгејсћ еш УогћЈМ зеш? „покушај непристрасног суда о нашој суседној Републици") од професора X. Вернеке, ми вадимо следећи занимљив одломак о француском језику: „Наклоност коју имају Французи да налазе задовољство за себе и за друге у лепоти и хармонији, огледа се тако исто и у језику. Живога и од природе речитог духа, волећи уз то јасност, логику и простоту, француски уметник доводи свесно свој језик до таквог савршенства, да је он његов понос и његова радост, и признати омиљени језик образованих људи свих народа. Богат без сувишности, мелодичан а ипак снажан, сав у прецизности и у рељефу, он је не само изврсно оруђе мисли, већ и гимнастика духа и извор естетичког уживања. Још у време Римљана, речитост је цветала у Галији, тако да је песник Аузониус могао рећи: Ти ге§еге е1оцшо рори1оз; о СЈаПе, тешеп1:о! У Средњем Веку, француски језик и књижевност сијају сјајем који мрачи све остале; {7. век је основао њихову хегемонију, и од тада књижевници и песници, беседници и новинари, филозофи и научници, такмиче се да постигну, не само у садржини, но и у форми, савршенство које су познали једино класични језици. Нема сумње, Французи нису сви велики стилисти као Босие, Шатобриан, Флобер, Анатол Франс, али чак и нижи производи књижевности носе увек печат беспрекорне мајсторије језика и напора за љупкошћу. Просташтво стила је ретко: у пркос извесног броја неписмених, Француска је знала, и зна и данас, у својим градовима, само за мало некоректних или чак безукусних натписа на својим кућама и дућанима: суседи, и публика, не би их трпели, јер је укус за све што се тиче језика општи. Човек из народа, проста девојка, радничка жена, сви осећају да учење језика више свега оличава културу, и човек ј& изненађен кад чује да цео свет говори с природном лакоћом, а ипак у изразима тачним и одабраним. Истина је да француска школа даје темељну наставу из граматике, лексикологије и синонимије, и да многобројна дела и речници за ширење језика по народу одржавају и допуњују знања код одраслих. Није чудновато што из француског језика, који не само има сјај унутрашњих, битних особина, но којим рукује артисгички један осетљив народ, избија једна чар која уздиже престиж Француске и прибавља њеној књижевности знатну раширеност и наклоност у образованим срединама свију земаља. ПРОСВЕТНЕ ГЛАСНИК, I кн,., 3. св, 1923. 12