Prosvetni glasnik

Оцене и Прикааи

183

онако исто као што би се могло дискутовати и питање да ли се културно-историјски ступњеви, као главни принцип у избору наставног градива, могу применити у оној прецизности и апсолутности у којој то захтевају неки дидактичари. Но то су питања која имају бар за сада више теоријски него практички карактер, и која према томе — још недовољно иснитана на светлости експерименталне дидактике — не могу ни у овој Мешодици добити ону дефинитивност коју би читалац можда желео. Ово дело Г. Јовановића, како по обилности његове садржине, тако и по начину излагања, несумњиво представља знатан добитак за нашу педагошко-дидактичну литературу. У њему ће учитељи наћи поузданог и интелигентног вођу за свој рад у школи. д. п.

1 уо Јигаз: 2ет1јор18 Ји§о $1аУ1јг, кга1јеуше 8Ља, Нгуага ј 51оуепаса. 2а§геђ, 1922. Нгу . Матр. гауос!. Г. В. Станојевић објавио је у Ји§о$1ауеп&кој А//ш (књ. II, бр. 1) приказ јурасова Земљописа. Али због извесних потребних допуна уз овај Станојевићев приказ, надам се да неће бити непотребно да и овај допунски приказ буде штампан. Две врсте допуна и поправака имам да упутим. Једне се тичу Станојевићева погледа на методе географске наставе у нас и допуна наше школске географске литературе, а друге се односе на детаљну вредност Јурасова материала, који је он унео у свој уџбеник. У нашој поратној географској литератури Станојевић је без сумње превидео баш најбсље наше домаће географске публикације. Он је, на сваки начин, требао истаћи А. Мелика и Т. Радивојевића као гшсце озбиљна положаја (ако је овај израз еквиваленат њиховим вредностима), поред Ф. Лукаса и Модестина. За методу Јурасова излагања Станојевић каже да је индуктивна и да се „особито јасно запажа у другом дијелу књиге (господарска и посебна географија)". Одмах морам додати да сам узалуд тражио у одређеном делу Јурасова уџбеника ту индуктивну методу, и добро је што је нисам нашао, а врло је добро и то што је Јурас није ни могао употребити, јер, прво, за ученике ниже гимназије, којима је овај уџбеник намењен, не пристаје та метода, која у овом специалном случају захтева од ученика извесна претходна знања јестаственичка и хемијска, и, друго, наши географски уџбеници не могу још бити потпуно писани индуктивном методом, док се наставни план у нашим гимназијама не измени у томе смислу. Стара је жеља, данас стицајем прилика још више појачана, да се национална група предмета што више истакне у свима нашим школама. Отуда ни чланак Д. И. Ђорђевића, који В. Станојевић особито истиче, у колико се односи на ово питање, није ништа ново. Тај