Prosvetni glasnik

218

Просветни Гласник

онда ће само од себе доћи и писање шс м. дс. Ова привремена „ампутација" доследности нашег правописа морала би бити свесно и врло строго изведена, тако да буде искључена свака могућност даљег разорног утицаја те аномалије. Само треба имати стално на уму да је то само привремена мера која би се примењивала само кратко време. Иначе, ако она не буде имала карактер привремености, већ се поново устали, њен негативни утицај неће изостати, и опет ћемо за кратко време имати у нашем правопису у овом правцу оно што данас имамо. IV Вук Караџић, као што је познато, увео је глас х, којега до 1836 г. није писао, у систем гласова нашег књижевног језика. У „Предговору" Нар. Срп. Пословицама (на Цетињу, 1836) Вук потанко говори о изговору звука х у нашем народу. Када је обележио где се и како се тај глас изговара, када је напоменуо зашто га пишу, и онда када га не изговарају, наша браћа римскога закона, Караџић овако вели: „Видећи ја по народу нашему овако различно изговарање слова х, ћео сам у овој књизи да га наштампам свуда ђе му је гођ право мјесто (по етимологији), па читатељи нека га изговарају како је коме обичније и повољниј е и (Скупљени Грам. и Пол. Саиси III, 9). Вук се ту даље жали на грешке које су се у том правцу поткрале, без његове кривице. Могло би се учинити да је Вук овде дао само један оглед употребе гласа х у нашем језику; у ствари, овде је Вук само почео њиме писати, а у доцнијим делима својим он то не напушта до краја живота. Тако су га од њега примили и сви они који су продужила његов ортографски правац у нашем народу. У првом издању речника (1818) Вук х не пише, а у другом — оио се већ ставља (1825). Истина, Вук пише и речи без х и упућује их на на речи са х, примећујући: „Тако и оне ријечи у којима се успише х неће бити потребе писати и без х. Али за сад док је још главна брига и потреба да познамо свој народни језик по свијем крајевима, мислим да је ваљалб писати све овако као што сам у овој књизи писао" ( Срп. Рјечник 1825, Предговор). Као што се одавде види, Вук, иако је сам писао х у ово време, остављао је времену да се то писање одомаћи, сматрајући да то није у то време била једна од првих брига. И, као што је познато, доцнија су поколења и у овом правцу примила Вуков начин: х се стављало све чешће и правилније. За његово правилно стављање имао је доцније нарочитих заслуга Даничић и велики речник југославенске Академије. Рекло би се да се Караџић употребом звука х удаљио од свога основног принципа — „пиши као што говориш", јер се у већем делу нашег народа тај глас не изговара. као што га није ни изговарао ни