Prosvetni glasnik

Основне школе 1921—22 г.

551

тистике овакве врсте. Највећа мана је та што су и ти, сасвим застарели обрасци, и поред своје некомпликованости, школске надзорнике доводили у забуну: како да одговоре на поједина питања. Из те битне мане рађале су се многе тешкоће административне природе (накнадна упуства поред већ даних, враћање већ попуњених образаца на исправку, итд.), због којих је статистика основних школа, поред минималног броја раденика на статистици, бивала готова тек онда када је потпуно изгубила своју актуелну вредност и прешла у прошлост, постала документарна. А вођење једне реалне, здраве просветне политике, т.ј. просветног кућанства, немогућно је без свестраних, прегледних и актуелних статистичких података, свршених у своје време, као што је немогућно правилно државно газдинство без једног бар приближно фиксираног буџета. Код нас се, на жалост, та истина још не схвата у свој њеној вредности. Али, то иде на други лист. Ипак, и оваква каква је, статистика основних школа моћи ће послужити ориентисању у просветној пјлитици ; тим више што ће се овде изнети и паралелисање са првом послератном школском годином. Кад се ради о школама у Србији, мора се стати на становиште да је предратна Србија једно, а Јужна друго. Само један пример да је то тачно: у предратној Србији на хиљаду становника дође просечно 66 ђака, а у Јужној 46. У предратној Србији, једна школа дође на 38.818 км.; у Јужној једна школа на 61.789. Овај је пример још еклатантнији. Ево како изгледају статистички подаци приказани табеларно: