Prosvetni glasnik

724

Просветни Гласник

тичан начин. Пруски Министар Просвете регулисао је то питање одлуком И I № 1977 од 19 септембра 1919 год. 1 ), а саксонски Министар Просвете наредбом од 15 новембра 1919 г. 2 ) Тим наредбама је регулисано пре свега изједначење учитељске дипломе са испитом зрелости средњих школа. Ако учитељ жели изједначити своју учитељску диплому са сведоџбом гимназијске матуре, од њега се тражи полагање испита зрелости из латинскога и грчкога језика; ради изједначења учитељске дипломе са сведоџбом зрелости реалне гимназије, учитељи полажу испит из математике, латинскога и онога модерног језика који се није полагао на учитељском оспособљењу; учитељска диплома се изједначује са сведоџбом зрелости више реалке, ако учитељ положи допунбени испит из математике, природних наука и онога модерног језика који се није учио у учитељском семинару, а учи се у вишој реалци. На овај начин изједначена квалификација дозвољава учитељу да полаже испи те на свима оним факултетима за које даје право пријема матурска сведоџба више поменутих средњих школа. Учитељима је дозвољено иматрикулисање на университету за редовнога студента, али с ограничењем да се допунски испит мора положити најкасније при крају четвртога семестра. Они учитељи студенти који слушају на филозофском факултету педагогику и филозофијске науке, а положили су педагошки испит, ослобођени су од полагања допунскога испита 3 ). Да би се омогућило учитељима што успешније полагање допунскога испита, саксонске учитељске школе су увеле латински језик као облигатан предмет већ од У1-ога — по нашим појмовима од првога разреда учитељскога семинара 4 ). Учитељи који су стекли оспособљење у овим семинарима, полажу из латинскога језика само оно наставно градиво које -се учи у оберсекунди (VII разр.), унтерсекунди (VIII разр.) и оберприми (IX разр.) гимназије или реалне гимназије 5 ). У Америчким Уједињеним Државама А 1огта1 ог Теасћег 8сћоо1, нормална или учитељска школа, није само стручни завод за спремање учитеља, већ је он школа где се добива и опште образовање. Учитељска школа је најпосећенији завод од свих осталих средњих и виших школа. 72% ученика посећују Иогша! 5сћоо1, 18% Нј§ћ 5сћоо1, а 10% институције академскога ранга 6 ). Услед оваквога устројства учитељских

') Ог. О. КагзШсН, Иеиаи/баи с1ег 1ећгегјогЊШип<*, 0з1етЈск-Наг2, 1920, стр. 264-265. 2 ) 1)г. А. КбМег, МШеИипјгеп Јпг 81исИегепс1е ап Лег ХЈммегзИт 1.е1рг1$>. \У. 5. 1920,21, 25—27 стр. 3 ) Бг. А. Кбћ1ег, МШеИип§еп, 26 стр. 4 ) Г)г. Ј. \Уусћ§гатт, ГЈах ћоћеге и. пиШеге (ЈМегпсМшезеп м Оеи1$сћ1апс!, 128 с. 3 ) Ог. А. КбМег, МШеИипдеп, 26 стр. в ) Р. Кпурегз, Уо1кззсћи1е ипЛ 1ећгегШАип.2 т Леп УегетШеп 8Ш(еп, Тецђпег, 1907 г., 108 стр.