Prosvetni glasnik

394

Просветни Гласник

религиозне погледе, и, нарочито, на његове идеје о калуђерству. Томазео, као добар хришћанин, истиче се овде као бранилац „обају обреда", јер су, вели, сентенције „доброг Доситеја" једнако одвратне и једној и другој вероисповеди. Читајући све то и слушајући данас, након преко пола века, како се Томазео зграњава на неке посве здраве, а свакако и пре Доситеја у културном свету растурене погледе, човек мора чисто да се запањи. Тако се, примера ради, Томазео чуди Доситејевој „плиткости", кад овај тврди да све религије упућују на добро, а да само цркве свет деле и народе међу собом мразе, те да ће он, Доситеје, бити срећан кад људи не буду више питали које су вере и обреда браћа њихова 1 ). Томазео не може да се помири са толиком толеранцијом, која му чисто заудара верским индиферентизмом. Зато је њему врло криво и то што би Доситеје хтео да похвали неког брата хришћанина који је на умору молио Бога да се његова душа, после смрти, састане с душом неког свог пријатеља исламске вере. Наводећи ту причу, Доситеје врло умесно опажа како само незнање, злоба или слепи фанатизам, могу човека навести да другом човеку „зажели вечну муку". Томазео, обзирући се на ове Доситејеве речи, вели ништа мање но „да се њима вређа (!) успомена свих оних честитих људи који су веровали и још верују у вечите муке, ма да се увек надају у милосрђе Божје, које нема граница". Но чему Томазео највише замера и што га у Доситејевом животопису управо срди, то је онај познати разговор између епископа Георгија и старог трговца Маленице, у ком се тако безобзирно критикује калуђерство и показују зле последице свештеничког целибата. Томазеу је такав епископ који прича како су женске очи пуне магнета, и који своме архимандриту обло каже: ако желиш добра својој души, или треба да се ожениш, или да се даш ушкопити а -), — Томазеу је такав епископ напросто одвратан, и он се, вели, нада да сличан архипастир није никад постојао, већ да је то смели изналазак Доситејеве фантазије. Право да кажемо, ми се томе саблажњавању Томазеа, католика и великог богомољца, много не чудимо, ма да смо уверени да Доситејев владика не би оне драстичне речи изрекао да му преподобни отац архимандрит не беше познат као човек и сувише одан земаљским страстима и женским напастима. Што нас у Томазеовом испаду, на против, много чуди, то је његово ишчуђавање да је калуђер Доситеје могао онако писати о калуђерству и насликати онаквог епископа. Ако ико, а оно је баш он, Томазео, као добар зналац италијанске и француске књижевности, требао да се у овом случају опомене оних

') Види Жчвош и ирикљученија књ. II, стр. 11. Издање Српске Књижевне Задруге. 2 ) Види Живот и прикљученија књ. I, стр. 42 и 60.