Prosvetni glasnik

једна приватна основна школа у Србији у првој поли XIX столећа 421

Глаголска су два вида: первообразни и производни. Первообразнога су вида глаголи ако не потичу ни од каквих других делова речи, као: знаго, иду; ако је обрнути случај, онда су производног вида, као здравствукз. Начертаније је двојако: просто, ако се не слажу ни са каквом другом речју, као: емлго, даго; обрнуто, ако се слажу, онда је начертаније сложеное, као: прУемлго, благодарго. Залогг показује да ли је ствар о којој је реч у дејству или страдању, те према томе он може бити: дкствителш или страдателни. Наклоненије показује различна значења у којима се глагол налази. Одговара начинима глаголским у данашњој граматици. Наклоненије може бити: а) Изјавителное, њим се нешто поуздано каже, као: хвалго, хвалих -б, восхвалго. б) Позелителное, кад се исказује заповест, молба или опомена, као: воими, прУиди душе св^тбш, бдите. в) Сослагателное, њиме се казује веза са претходном изјавом, као: ашче би желал мја јеси, пришел би ко мње. г) Иеопределеное, кад не означава ни број, ни лице; као: пршти, хвалити. Глаголи имају пет времена: настојашчеје (творго), преходлцееје (творихг), прешедиге (творшгв есмћ), непределеное (сотворихг), будушче (сотворго). Числа су два, лица три, а рода четири: поред мушког, женског и средњег, и свлкш, као питаго, питаша. Према наставку у садашњем времену другом лицу једнине, глаголи се мењају на два начина или по два спрлженија: по првом, ако имају наставак еши, по другом иши. Осим ових изнете су промене неправилних (есмБ, в^ћмг лмг, имамт>) и безличних глагола (подобаетг, случаетсн, достоитг). Глаголски придеви узети су као особита врста речи под именом причаст1л и разматрају се с обзиром на начертаније, род, число, времја, залог и склоненије. Непроменљивим деловима речи посвећено је свега три листа. Наречш су подељена на 18 група, према томе да ли значе: место, време, особину, количину, број, уподобленије, ослабленије итд. Предлози су подељени на: праммл, непрамип, и сложешл, и наведено их је 44. Со/ози су подељени на: сопрјагателне, разделителне, противбителне, и од сваке врсте наведен је по који пример. Междумет1л подељена су на: дивљнгцансл, понош,агогцан, указугош,аа, св-ћтукицаа, зовугц«, радугош,ан, желагош,аи, отзивагогцан и милосердушал. Синтакса је врло збивено изложена. Највише је места уступљено употреби падежа без предлога и са предлогом. У овом другом случају поменуто је који предлози поименце управљају којим падежом. На крају додана су и правила о употреби двојине код имена, местоименија, глагола и причастија.