Prosvetni glasnik

438

Просветни Гласник

Гласник, од 1902 до 1913 године Серафински Перивој, а од 1914 год. Наша Мисао, под којим именом и данас излази. Лист је излазио једанпут месечно, а бавио се поред богословских и историјских расправа још и белетристиком. Уредник му је био О. ј. Владић, а доцније Фра Јулијан Јеленић. С. Перивој је најпре излазио у Високом, а после у Сарајеву. Као обновљен Босански Пријатељ, излазио је од 1887 до 1896 године Нови Босански Пријатељ. Уређивао га је фра Јосип Доброслав Божић, жупник у Плехану код Дервенте. Штампао се у Сењу и Загребу. За све време излажења изашле су, као и Босанског Пријатеља, свега 4 свеске. Професор Фердинанд Врбанић почео је 1889 године да у Сарајеву издаје Трговачку Књижницу, „лист за поуку о трговини, промету и народном господарству". Излазио је два пута месечно, а престао је 1891 године. Године 1898 покренули су у Мостару фра Радослав Главаш и Иван Милићевић политички лист Освит, „гласило Хрвата Херцег-Босне". Освит је излазио два пута недељно. Престао је 1907 године. Уређиван је у духу праваштва. Две године доцније (1900 године) покренута је у Мостару Кршћанска Обитељ, верски лист поучно-забавке садржине, под уредништвом О. фра Анте Мајића, а 1906 године Гласник Св. Анте Падованског, лист „за хрватски католички пук". Гласник је најпре излазио у Високом, па је доцније прешао у Сарајево. Оба ова верска листа излазила су месечно, а излазе још и данас. 1906 године покренут је у Сарајеву Хрватски Дневник, политички лист „за интересе босанско-херцеговачких Хрвата". То је први католички дневник, и једини за све време аустријске владавине. Лист је уређиван у правашком духу, племенски шовинистичком, а уредник му је био Каликст Тадин. Кад је и код католика почео да се развија јачи политички живот, почео је и међу њима, као и код православних и муслимана, расцеп и стварање политичких фракција, група. Тада је Хрватски Дневник постао органом једне групе, тако званих „удругаша" (Хрватска Удруга), босанских праваша, Франкових следбеника. Друга политичка група, група „заједничара", покренула је свој орган Хрватску Заједницу 1909 године. То је група либералних и напредних Хрвата, племенски толерантних, у погледу владине политике не баш слепо оданих, а у националном погледу група Хрвата присталица јединства Срба и Хрвата. Хрватској Заједници симпатизирали су и купили се око ње фрањевци, а око Хрватског Дневника језуите. Стара подвојеност у менталитету, погледима и тежњама, што је од почетка владала међу фрањевцима, домаћим католичким свештенством, и језуитима, већином страним католичким свештенством, избила је и на политичком пољу,