Prosvetni glasnik

Народне основне школе у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 541

У ПОКРАЈИНИ

ОТВОРЕНО ОСНОВНИХ ШКОЛА

пре 1850

1850-60

о 1 § 00

1870—80

1880—90

1890—1500

1900-10

1910—20

1920—30

ове школске године

г

3

д

и

н

е

предратној Србији • • •

7-36

6-47

9-70

9-70

11-79

16-17

17-25

11-54

10-02

2 46

Јужној Србији

1-84

0-53

2-63

3-81

10-25

11-96

9-33

39-02

20-62

1-68

Црној Гори

3-14

1-39

487

6-28

12-89

11-14

19-54

2578

14-98

7-31

Војводини

33-84

8-30

11-25

953

7-25

9-53

13-63

3-91

2-76

0-28

Из горње табеле види се да је Војводина пре 1850 год., у упоређењу са осталим покрајинама, имала врло много школа. Захв аљујући тој срећној случајности, проценат неписмених у Војводини је, без сумње, знатно нижи од онога у осталим покрајинама о којима је реч. На жалост, ми нисмо у стању да дадемо податке о проценту писмености код становништва. Министарство Просвете не може узети још и тај посао на себе, а Државна Статистика је пропустила да о томе, при последњем попису становништва, поведе рачуна. А тако би се најлакше установило од коликог је огромног значаја школска традиција у опште код људи, а специално код нас Срба. Јер, и поред законске обвезе да шаљу децу у школу, наш човек шаље децу у школу — у колико то чини — не из страха пред оним мизерним казнама које му закон намеће кад не шаље децу у школу, већ из све више увиђавности да не ваља кад се не зна читати, али највећма из традиције: ни мој отац није ишао у школу па живи — нећу ни ја да идем; односно: ишао је мој отац, идем и ја. А да је писменост заиста у вези са традицијом, ево још доказа: у Јужној Србији, пре 1859 године, било је, упоредивши данашњи број школа са ондашњим, само 1 "84 °/ 0 школа. Али зато је и проценат неписмених у Јужној Србији огроман. У Црној Гори, која у погледу писмености једва ако стоји нешто боље од Јужне Србије, било је, пре 1850 године, само 9 школа, или 3*Н °/ 0 од данашњег броја. А ни предратна Србија мије много боље стајала, јер ја и она имала, 1850 год., само 116 школа, или 7 - 36 % данашњега стања. Даље, интересантно је посматрати како је из деценија у децениум растао, односно опадао број школа. Наравно, тешко је дати правилан коментар томе рашћењу, односно опадању, јер су на то утицала многа, често и неочекивана факта; али, у главном се и рашћење и падање може тумачити 1.) активношћу просветних власти, односно, у првом реду, школских надзорника; 2.) активношћу самога народа; 3.) политичким приликама у којима се у дано време налазила поједина покраина. У главном, може се рећи да кулминација отварања школа пада