Prosvetni glasnik

Жива метода у настави модерних језика

735

ученик запамтити максимум речи и израза; — да он не памти све речи којима смо га учили, то нас не чуди, зар не ? Приправе.. Али, запитаћете ме ви, сви ови текстови се читају у разреду; зар ученик нема никакав лични рад ?— Да. Почев од четврте године, треба давати оно што ми зовемо у Француској приправама, то јест да ученик мора, код куће, прибрано, покушати да разуме један кратак пасаж извађен из текста. Очигледно је да се не може ззхтевати од њега да објасни тај пасаж у смислу који смо давали тој речи досад; његова улога треба да се ограничи, као што сам то рекао малочас, на то да га разуме и да забележи у свесци речи које су му биле непознате и чији је смисао он тражио у речнику, — или на то да преведе означено парче. Речник? Ми долазимо овде до једне од највећих тешкоћа живе методе. Да ли ученик треба да се служи речником? Од ког тренутка? И којим речником ? О том питању, мишљења су подељена. Сасвим је очигледно да је употреба двојезичног речника противна принципима живе методе, како сам их ја изложио, и од којих је први овај • ученик треба да учи језик колико је год то могуће директним додиром с тим језиком. С друге стране, пошто превод требе да буде средство за контролу а не за учење речи, ученик не треба никад да се служи речником у коме су све речи преведене на његов матерњи језик. Најзад, искуство доказује да, ако се ученик служи двојезичним речн^ком да објасни један страни текст, напор за разумевање сведен је на стриктни минимум, а свако зна да, без напора, нема резултаТа. — Шта онда? Ученик ће дакле требати да се служи речником који је цео написан на страном језику ? Да! И тај закључак је тако логичан да је двојезични речник званично укинут у Француској од 1902, и да су на матури допуштени једино речници написани цели на страном језику. То не значи да њихова употреба нема великих незгода, и ја морам да вам их истакнем. ^ Најпре, има речи које се тешко објашњавају речником, на пример апстрактне речи; тако за реч „савест", коју је тако лако објаснити у разреду, речник може само дати једну дефиницију и саму врло апстрактну, и коју ученик средње снаге није у стању да разуме. А те апстрактне дефиниције су у толико даље од духа ученика што писац речника пише на свом матерњем језику, за лица која говоре исти језик као и он, и што он није нимало мислио, саставајући свој речник, да ће он бити употребљаван од странаца и, још више, од деце. Ови речници имају и једну другу незгоду^ Често, објашњење упућује на једну другу реч, која је готово синоним, ова на трећу, итд., и смисао се не да ухватит:!; то је оно што је један од наших француских колега, противник директне методе у доба када је она била непопустљива, пакосно звао „ловом на дивокозе". Шта то значи онда?