Prosvetni glasnik

750

Просветни Гласник

ЈЕДНА НОВА ПСИХОЛОГИЈА ПУБЕРТЕТА (Крај) <Ј) ИншелеШ младића У пубертету, који се карактерише неравномерним развићем појединих функција, могу се прерано развити више функције, па је због тога често позна појава сексуалности. Специално, апстрактно мишљење изгледа да стоји у слабој вези са осталим функцијама, те се лако јавља изоловано и одвећ рано. У тој, код виших интелигенција не реткој појави, ауторка види опасност за карактер, те истиче да учитељ и васпитачи морају онда обратити нарочиту пажњу на интелект. Дете се живо интересује за спољни свет, јер су његова чула која примају утиске живахна. Са пубертетом се, као што смо већ онисали, јавља обраћање пажње на унутрашњи свет, док интерес за спољне ствари опада. Према томе да ли осећање или мишљење господари, почиње сањалачко удубљивање или психолошка рефлексија. Нов, пробуђени, богати и непознати унутрашњи живот даје многима повода да се удубљују и стављају себи питања. Тако, окретност у говору и диалектичко мишљење могу доспети каткад до нездраве анализе осећања, антиципирајући пре времена доживљаје. И интелектуално развијање изгледа да је законско у доба сазревања; али се о томе зна мало тачних ствари. За реорганизацију школства било би од највећег значаја обрађивање тог питања егзактним испитивањем. Изгледа да се диалектичко и апстрактно мишљење јаче одваја од опажања. Психологија детета је доказала да већ код детета од 3—4 год. постоје у главном све могућности доцнијег мишљења. (Ауторка ту наводи важно дело свог мужа, Карла Билера, Духовно развијање детета.) Погрешан је закључак да деца нису способна за апстрактно мишљење. Дете образује себи појмове апстракцијом, али у врло тесној вези са својим опажањем и представљањем. Њега живо занима спољни свет, док га младић губи из вида и вежба се у апстрактном посматрању унутарњег живота и рефлексији. Код свих младића који су нашли тај пут и нису се задржали у нејасним осећањима« опажа се то школовање рефлектирања, образовање појмова, итд. Схватају се и прегледају већи спојеви доживљаја; унутрашње и спољашње, пре и сада се одвајају, упоређују и разликују; мишљење се ослобађа чулног материала, бива мање конкретно и лакше за управљање. Докле год се поново не окрене спољном свету, природи и уметности, младић је прилично апстрактан теоретичар. Живот, његове вредности, оно што се очекује, што се хоће — све је то унутрашња конструкција. Идеал је теоријски, велике речи и охоле идеје опијају, још недостаје искуство одраслог. Али у адолесценцији се долази до повог контакта са спољном стварношћу, која се онда сасвим друкчије