Prosvetni glasnik

752

Просветнм Гласник

сањарије, но сан у опште има код младог бића у пубертету интенситет фарби, чулну топлину и жар. Тиме се опет могу објаснити оптичке опажајне слике. Нов представни живот почиње са ретроспективним бављењем детињства. То сећање у многим случајевима чини почетак дневника; и за писање дневника први повод даје често интерес да се чврсто држе чињенице из властитог живота. Дечаци почињу бавити се интенсивно својим унутарњим животом, теже да прикупе све своје доживљаје, те почињу да пишу дневник. Међутим, девојчице то чине под утицајем какве љубави. Оне у дневницима дају одушке топлим осећањима и бурним афектима. Њих занима поглавито емоционални и мислени живот у садашњости, и то толико да ранија сећања бледе, док у дневницама мушкараца играју важну улогу успомене на оно што је интересантно или што је важно за њихово развијање. Али то је само разлика у степену. И девојчица заузима у пубертетној фази према ја историјски став, који је карактеристичан за ту фазу чим је пробуђен унутрашњи живот. Тада се тежи да се властито развијање посматра, управља њиме. Отуда повољни моменти за самоваспитање. Чињенице које се задржавају у сећању су ретко кад од нарочите важности. Оне су за младића занимљиве с тога што се односе на његово ја. Он посматра себе са извесним узбуђењем, осврћући се на своје наивно детињство. За време пубертета способност сећања најдаље досеже. Живо и први пут у животу бави се тада младо створење својом прошлошћу, и то у различитом смислу. Број непријатних сећања је при том много већи. Безначајни догађаји се јављају у сећању необично увећани, и увек младић себе представља као трагичног јунака. Та преиначења у области сећања и њима сличне лажи у пубертету спадају већ у продукте фантазије. Младићска машта није продуктивна у оном смислу у коме је продуктивна машта одраслог. То показује позно јављање уметничког продуктивитета. Али у пркос тога, младићска фантазија је знатно већа него у просечног одраслог, али не оригиналношћу својих комбинација, већ својом јачиноми првобитношћу. Ту особину је егзактно доказао Е. Јенш. Представе код младића су у свима случајевима 40% тзв. „оптичке опажајне слике" (ХЈгђапЈзсШбсћ), то значи слике које имају скоро халуцинаторску јасност, живост и тачност. Те визионерске појаве не заостају по тачности иза паслика, убедљиве су као опажаји, а изгледа да и свест као такве афицирају. Тај високи ступањ живости и јачине доживљаја достиже и велики део сећања код младића: Такве визије се могу утиснути између доживљаја и задатка реалног живота. Према томе, младићска фантазија је врло жива у сасвим другом смислу, но што се до сад претпостављало. Ако је фантазија трансформација низова доживљаја, онда то у ствари и