Prosvetni glasnik

168

Просветни гласник

Арсеније Којадиновић, по наговору и потпомогнут од архимандрита студеничког Виктора Гиздавића, већим делом о свом трошку, а и својим знојем, подигао на старим зидовима један спрат и учинио много других корисних измена. Како већ споменух, уз цркву се наслања невелика кућа. Састојала се из собе и кухиње, а народ каже, да је тако стајала још из времена Св. Саве. Отац Арсеније подигао је један спрат, и са стране је спрат проширио, тако да је, у ствари, оставио првобитну кућу нетакнуту а горе добио нових шест одељења. Како је Испосница зидана на стрмом земљишту, које се спушта према средини удолине, само је са северне и са јужне стране куће мало равна земљишта. Све је остало стрмина. Ко хоће да пређе с краја удолине, страном, пут Пештере мора да прође преко Испоснице, кроз саму кућу, јер је све друго стрмен и другога пролаза нема. Арсеније је пред црквом и кућом насуо земље и онде где је била стрма земља обрасла коровом створио је широко двориште и башту. Црква је мање више четвртаста, нешто дужа (6 м) него шира (4,50 м). Врата су према југу, уска (54X143 см) с праговима од мрамора, леже управо посред цркве, тј. два метра више земље. Пред црквом је сазидан у квадрат зид, висок до врата, покривен даскама, тако да се, услед стрмине земљишта, с дворишта прелази на њ и долази до црквених врата. Ниже од врата, испод цркве,

Студеничка Испосница