Prosvetni glasnik

170

Просветни гласник

неједнака прозора. Зидови на висини од 2,75 м ио прилици, постепено прелазе у свод који је висок нешто мање од 4 м. Иконостас је свакако новијег датума; можда и после Софронијеве преправке. Раније је унутрашњост цркве била сва покривена фрескама. Данас су слабо сачуване, најбоље у светим дверима и на левом зиду од улаза. На десном их никрсо и нема, окречен је. На левом зиду до иконостаса налазе се по фрескама, док може човек руком да досегне, урезана имена посетилаца. Занимљиво је да су сви ти „палинпсести" скоро без изузетка, старији од Софронијеве преправке. Највише их има између 1768 и 1786 год. Обично почињу са зд'& прид|. Или само „приде", па име и година. На два места урезаше своја имена „ктитори белиградски", Јоан, Христо и Димитрије, „да се зна кад дођоше" (1783 год.). Поп Јован из Ритопека четири је пута записао своје име: 1768, 1769, 1771 и 1773 г. Најстарији су натписи један поп Јована, 1768, и исте године Ристе, а најновији, из 1825 неког Георга Павковића,

Каца у Пештери (унутрашњи изглед)